U trendu

Najneobičnija srpska prezimena: Neka će vas dobro nasmejati

U današnje vreme nositi prezime je sasvim obična stvar, ali nisu sva prezimena isto tako obična

U Srbiji najčešće vam se može desiti da upoznate nekoga ko se preziva Jovanović, Stojanović, Petrović i Đorđević. Međutim, ima i onih koji nose malo manje uobičajena prezimena, kao što su Nedoklan, Smrzlić, Studen i Krešoje.

Prezimena u našim krajevima se tek od 1842. godine, naredbom kneza Aleksandra Karađorđevića, uvode kao obavezan vid identifikacije. Ranije prezimena nije ni bilo, već su umesto njega Srbi i narodi sa Balkana dodavali naziv plemena iz kojeg potiču.

Prezimena su najčešće nastala po imenu oca, ali i po zanimanju roditelja, mesta u kome je porodica živela, kao i po očevom nadimku.

Tako su Srbi u Budimu nosili prezimena poput Gužva, Debeljković, Erceglija, Živin, Kljakavi, Kobila, Tot, ali i Majstor, Mali, Šteta, Čupavi i Čarapa.

Neobična su i prezimena poreklom iz Hercegovine, a koja se mogu čuti i u Srbiji. Takva su na primer: Agbaba, Guzina i Guzičić, Istinić, Prdić, ali i Zaklan i Prdavica.

Tu je i prezime Habenšus, Avram, Tupeša, ali i Jakuš, Šipka, Kartal, Bencuz i Drakul. Može zvučati smešno i kada se nekome predstavite, pa uz svoje ime glasno izgovorite prezime Zvijer, Osoba, Četnik, Kuga, Dronjak ili pak Bu.

Danas vulgarno zvuče, a nekada nisu imala takvo značenje

Ima i onih koja danas zvuče vulgarno kao što su Špička, Kenjalo, Kurić i Karagaća. Međutim, ona su ranije imala drugačije značenje.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pogledaj komentare (1)