Naokrutnije ubistvo bivše Jugoslavije: Ubila prijateljicu i iz njene utrobe izvadila bebu

„Kad sam čula da mi je kazna iz tuzlanskog suda potvrđena, gorko sam plakala. Verujte, jako mi je teško, ne može pusto srce izdržati, hoće da pukne“, pisala je iz zatvora advokatu dr. Fili Filoti, Šefka Hodžić, žena koja je uzbudila ne samo jugoslovensku već i svetsku javnost.

A Šefka je bila optužena za zločin bez presedana: da je 6. oktobra 1969. godine oko 17 sati popodne ubila pištoljem Aliju Husenović, a zatim iz njene utrobe operativnim zahvatom izvadila živo žensko dete. Zgražavanje i osuda javnosti nad ovim slučajem nisu izostali. Misteriozna Šefka Hodžić danima je bila na naslovnim stranama svih jugoslovenskih medija, a strani listovi, među kojima je najveći interes pokazao zapadnonemački „Der Spiegel“, pisali su o Šefki u nastavcima.

Ko je i kakva je bila žena koja je mogla napraviti takav zločin, bilo je najčešće pitanje na koje su ljudi i javnost tražili odgovor.

Najveće ogorčenje prema Šefki pokazali su ljudi iz Bosne i Hercegovine, odakle je bila Šefka. Na adresu njenog budućeg branitelja upućivane su pretnje, prezir, klevete. Šefka je jednog trenutka ostala potpuno sama. Napustili su je i muž Nedžib, i njena majka Naila, i braća i sestre, a o porodica Hodžić u kojoj je bila uant, prodala je imanje i iz sela Jusića preselila se u Kalesiju kod Tuzle.

Po Šefkinoj želji, njenu odbranu su preuzeli advokati Đorđe Bela i dr. Fila Filota, a kasnije su im se pridružili i advokati Toma Fila i Branko Popović jer je tada bilo jako teško uveriti bilo koga da Šefka nije zločinac ili da je samo saučesnik u zločinu.

Psihološka fizionomija Šefke Hodžić određivana je odmah, pet dana nakon ubistva Alije kada je Šefka uhapšena. Trag u istrazi bio je to što je odmah zatražen pregled svih žena u selu koje su se na dan ubistva porodile. Među njima je bila i Šefka, koja je „rođenje“ devojčice objavila oko 19 sati navečer, dva sata nakon Alijine smrti. Ginekološkim pregledom ustanovljeno je odmah da se Šefka nije porodila i da je celu svoju trudnoću vešto odglumila u selu.

Ovaj podatak bio je dovoljan da se u Jusićima, Šefkinom selu, svi podignu protiv nje i zatraže smrtnu kaznu kako se ona više nikada ne bi vratila kod njih. Zapravo, na ovaj način selo je tražilo obračun sa Šefkom. A Šefka se u bosanskim dimijama, s maramom na glavi, u gumenim opancima i s okrvavljenim nožem u džepu, bez pokušaja da se s njega skinu tragovi krvi, pojavila pred istražnim sudijom predajući mu svoju sudbinu u ruke.

U selo Jusići, zabačeno i udaljeno 15 kilometara od Zvornika, bez električne struje, u divljini, moglo se doći samo pešice ili na konju. Glavni čovek je hodža, ne samo verski već i za sve ostalo što se događa u selu. Njemu se obraćaju za pomoć bolesnici, nerotkinje ili one koje se žele osloboditi trudnoće. Pre nego što je počela simulirati trudnoću, Šefka je molila hodžu za savet, o čemu je bio upoznat i njen muž Nadžib.

Čudna neka žena

Ali Šefka se po svemu razlikuje od ostalih žena u selu. Zna da piše, govori pravilno, spava sama na podu čak i kad joj je muž kod kuće jer on radi, iako vrlo malo zarađuje i teško se prehranjuju. Optužbe da ne može roditi su svakodnevne, kao i njegov alkohol. Nekoliko puta je Nadžib terao iz kuće pod izgovorom da je zatrovala kokoši kod komšija jer ne može roditi. Kod svoje porodice takođe nije imala mesta. U jednom trenutku, kad više nema nikakvog spasa, Šefka objavljuje da je „trudna“ i Nadžib je ponovno vraća u kuću.

Od tada pa do 6. oktobra, kad se dogodilo ubistvo, Šefka je „noseća“. Međutim, zastrašujući problem od koga „nabaviti“ dete, postaje Šefki opsesija. U tajnosti se raspituje po okolnim selima koja je žena trudna, a ne želi dete, da joj ga ustupi. Je li Šefka u tim trenucima ikad pomislila da do deteta dođe zločinom?

Ovo pitanje nikada nije došlo na diskusiju zato što se, po kazivanju svedoka, znalo da Šefka nikada nije zaklala ni pile, da nikada nije prisustvovala ničijem porođaju, da nikada ništa nije pročitala o anatomiji da bi mogla znati gde se dijete nalazi u utrobi. Zbog toga se i danas tvrdi da Šefka takav zločin nikako nije mogla napraviti sama.

Pa ipak, za Šefku se tražila smrtna kazna. Ljudi iz njenog sela su govorili da je treba ubiti jer ona nije „njihova“. Psihološki, Šefka je zaista pomalo zagonetka. Dotle nepušač, odjednom je tražila cigarete. Dimije i opanke zamenila haljinom i cipelama. U toku istrage davala je stalno različite iskaze, mada nikada nije priznala da je učestvovala ili izvršila zločin.

Naime, Šefka je tvrdila da su joj drugi samo doneli dete; da nije imala pojma od koga je i na koji način uzeto; da je tek kad je beba sutradan rano ujutro izdahnula, saznala da je Alija prethodnog dana ubijena i da joj je otvoren stomak.

„Poznavala sam Aliju, dobro, znala sam da je trudna i da će dobiti dete, bila mi je prijateljica, kako bih nju mogla ubiti“, govorila je Šefka na suđenju.

Pa ipak, Okružni sud u Tuzli, a zatim i Vrhovni sud Bosne i Hercegovine, zbog nezapamćenog zločina osudili su Šefku Hodžić na smrtnu kaznu. Međutim, Vrhovni sud Jugoslavije je zbog nedostatka dokaza i nemogućnosti da Vrhovni sud Bosne i Hercegovine reši ključnu dilemu o tome je li Šefka mogla sama ubiti Aliju Husenović – smrtnu kaznu preinačio na kaznu strogog zatvora u trajanju od 20 godina.

Zločin koji je ostao zapisan u analima ne samo jugoslovenske kriminalistike, čak i danas, pedeset godina nakon toga, ne može se sasvim psihološki objasniti.

Tokom izdržavanja kazne, Šefka Hodžić je pokazala neobičnu energiju i vitalnost. Čak se, kako su objavili mediji, u zatvoru zaljubila u jednog osuđenika i htela je da se venča s njim. Vrlo rado je razgovarala i s novinarima uporno poričući zločin i dokazujući svoj optimizam, bez obzira na ono što joj se dogodilo u životu. Vrlo inteligentna, kako su je ocenili psiholozi, Šefka je čekala da odleži kaznu i krene, kako je govorila, u drugi život.

Taj drugi život ona danas živi u inostranstvu, s novim mužem, kao vlasnica jedne firme.

(Express.hr)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.