Naučnici uplašeni zbog leda koji se topi: Postoji rizik…

Stručnjaci upozoravaju da bi virusi i bakterije koji su milionima godina bili zamrznuti u arktičkom permafrostu uskoro mogli da budu pušteni kako se led topi – što predstavlja nepoznatu opasnost.

Klimatske promene mogle bi da izazovu novu smrtonosnu pandemiju, jer topljenje leda na Arktiku omogućava drevnim virusima i bakterijama da se odmrznu iz milion godina dubokog leda.

Visoki ruski diplomata Nikolaj Korčunov rekao je za TV kanal Zvezda da je ruska vlada predložila projekat o biološkoj bezbednosti Arktičkom savetu kako bi se zaštitio od neočekivanih opasnosti koje proističu iz večnog leda koji se topi.

„Postoji rizik da se stari virusi i bakterije probude“, objasnio je Korčunov.

„Zbog toga, Rusija je pokrenula projekat „biobezbednosti“ okviru Arktičkog saveta“.

On je rekao da će novi projekat morati da radi na proceni širokog spektra „rizika i opasnosti“ koji bi potencijalno mogli da dovedu do oslobađanja „budućih zaraznih bolesti“.

Široko područje ruske teritorije u i oko arktičkog kruga sastoji se od smrznutog tla, ili permafrosta, koji datira još pre poslednjeg ledenog doba.

Sergej Davidov, viši istraživač Severoistočne istraživačke i eksperimentalne stanice Ruske akademije nauka u selu Čerski, upozorava da se večni led brzo topi.

„Istraživanje sprovodimo više od 30 godina, od 1990. godine“, kaže on.

„Na primer“, dodao je on, „koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi porasla je sa 360 na 410. Količina metana u atmosferi se značajno povećala kao što znamo iz podataka analizatora gasa, prenosi Daily star.

„Permafrost se značajno zagrejao za jedan, a u nekim oblastima i za dva stepena u roku od jedne decenije.“

On upozorava da se permafrost nije otopio milionima godina i da će se osloboditi drevni virusi, koji nisu bili izloženi vazduhu pre nego što su moderni ljudi evoluirali.

Ruski predsednik Vladimir Putin takođe je govorio o pretnji od topljenja permafrosta, iako se uglavnom fokusirao na njegov ekonomski uticaj.

„To utiče na sisteme cevovoda, stambene četvrti izgrađene na permafrostu i tako dalje“, objasnio je on. „Ako se čak 25% prizemnih slojeva permafrosta, što je oko tri ili četiri metra, otopi do 2100. godine, osetićemo efekat veoma snažno.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.