Ne dozvolite da drugi pređu vaše granice: Ovo vas koči da izgradite samopoštovanje

Prema stručnjacima lične granice su linije koje povlačimo kada je u pitanju naš nivo udobnosti. Ali one mogu postati zbunjujuće kada uzmemo u obzir različite vrste granica koje postoje.

Psihološke granice su takođe manje fiksne i menjaju se u zavisnosti od okolnosti kao što su situacija, nečije vrednosti i kognitivni, fizički ili emocionalni kapaciteti.

Bez obzira na to koje granice primenjujete, budite sigurni da su vaše granice zdrave, navode sa sajta Your Tango. Kada naše granice nisu zdrave, borimo se da ih održimo netaknutima. Dakle, kako da postavimo te zdrave granice i zašto neki ljudi ne poštuju naše granice?

1. Govorite im šta da promene umesto onoga što vam treba

Kada postavljamo granice, moramo da budemo oprezni. Zapamtite da se postavljanje granica ne koristi za promenu drugih, već se koristi za izražavanje sopstvenih potreba

Stručnjaci navode da nije dovoljno da samo jednom izrazite granice već je potrebno ponavljanje da biste naučili one oko sebe šta vam je potrebno. Budite jasni o vašim potrebama i podsetite druge gde leže vaše granice.

2. Smeh kao odgovor na pretnju

Naša tela drugačije reaguju kada doživimo traumu. Neki ljudi se smrzavaju, a drugi se bore. Međutim, postoji još jedan odgovor na traumu koji ne dobija toliko pažnje. A to je da se na pretnju reaguje smehom i udovoljavanjem. Takve osobe ugrožavaju svoje granice kako bi usrećile druge i na taj način zaobišle sukob. Nije ni čudo zašto ljudi ne slušaju kada se smejemo ili izvinjavamo za naše granice.

Međutim, ovo nije naša krivica. Prema psiholozima razvijanje sigurnosti u predatorskom odnosu je prioritet lanca. Želimo da se osećamo bezbedno čak i po cenu ugroženosti mentalnog zdravlja.

Ali ovo potiče od traume iz detinjstva. Takvim osobama se često govorilo da bi izražavanje emocija samo izazvalo probleme i dovelo do bola. Vremenom su naučili da skrivaju svoja osećanja tako što su ugađali ljudima i bili su prijatni. Međutim, bavljenje ovim ponašanjem dovodi do toga da imamo i loše granice i samopoštovanje kako starimo.

3. Ne preuzimate odgovornost za sprovođenje granica

Zapamtite da je postavljanje i držanje granica vaša odgovornost. “Mislio sam da je njihova odgovornost da poštuju i čuju moju granicu, ali to je bila moja. Kada neko to ne čuje, to je zato što nema kapacitet i onda je na meni da to ispratim.” navodi psiholog.

„Ne možemo očekivati da oni oko nas upravljaju ili preuzimaju naše granice“, nastavlja on, „moramo postaviti standard i slediti ga“. Ako se borite sa ovim, onda je neophodna promena načina razmišljanja. Ne pravdajte se zašto niste uspeli i ne žalite se. Takođe, nemojte čekati poslednji trenutak da ojačate svoje granice. Uradite to odmah kada ih neko povredi.

4. Ne proveravate da vidite da li su otvoreni da zadovolje vaše potrebe

Ne možemo naterati ljude da poštuju naše granice, ali možemo da ih postavimo i da od toga ne odustajemo. Razmotrite koje su granice fleksibilne, a koje nisu

5. Ne verujete sopstvenim instinktima

Šta se dešava kada se te granice ne poklapaju sa našim potrebama? Kada se borite da formirate granice, ključno je da stvorite te granice od nule psiholozima možete da probate da:

Razmišljate o važnosti granica

Pojačate granice

Ograničite vreme na društvenim mrežama

Vežbajte ljubav prema sebi

Priznajte loše granice, da biste mogli da primenite metode da ojačate jače zdrave granice

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.