U trendu

Obdukcije otkrile nešto jako ČUDNO kod Japanaca

Japanci su jedna od najzdravijih nacija na svetu, a njihova država je prva po broju stogodišnjaka u svetu. Godine 2017. zabeležena su rekordna 67.482 stogodišnjaka. Njihov broj već 47 godina zaredom raste.
Oni se poprilično zdravo hrane, nisu gojazni, imaju odličan zdravstveni sistem i generalno poprilično su zdravi.

Međutim, uprkos tome, naučnici su utvrdili da svaki osmi čovek u Japanu ima hroničnu bolest bubrega, što je jedna od najvećih stopa obolelih od te bolesti u svetu.

U istraživanju koje je sprovelo australijski Univerzitet Monaš, naučnici su analizirali tu zanimljivu kontradikciju — zdravlja i bolesti kod Japanaca.

Na obdukciji su analizirali 27 bubrega Japanaca i otkrili kako oni imaju znatno manje nefrona u svojim organima. Nefroni su ćelije bubrega, mikroskopski filteri koji uklanjaju otpadne materije iz krvi, prebacujući ih u urin.

Što je nefrona manje, to su bubrezi lošiji u ulozi pročišćavanja krvi, a to rezultira raznim bolestima bubrega, ali ima i širi uticaj na celo zdravlje, na primer uzrokuje povišen krvni pritisak, piše „IFL Sajens“.
Na obdukciji je zaključeno kako u bubrezima Japanaca ima oko 640.000 nefrona, dok na primer Evropljani u proseku imaju oko 900.000 nefrona.

Za to postoji nekoliko mogućih objašnjenja. Prvenstveno, manji broj nefrona može biti povezan i s činjenicom da su Japanci sitniji. Osim toga, svi pojedinci čiji su bubrezi pregledani rođeni su četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka, a to je bilo vreme velikog siromaštva i loših životnih uslova u Japanu. Zbog neuhranjenosti njihovih majki, moguće je da se još u materici formirao manji broj nefrona u njihovim bubrezima, objašnjava voditelj studije dr Go Kanzaki.

Istraživači se nadaju kako bi nizak broj nefrona mogao da pomogne doktorima u predviđanju nastanka hipertenzije i bolesti bubrega, ali za to je potrebno osmisliti i analizu kojom će oni moći da se broje, a da prethodno čovek ne mora da se podvrgne operativnom postupku.

Bez bubrega nije moguće živeti, jer oni upravljaju količinom vode u organizmu u elektrolitskom sastavu i kiselošću telesnih tečnosti, odnosno organizma. Preko nadzora nad količinom elektrolita (naročito natrijuma) i telesne vode, kao i regulacijom napetosti krvnih žila, bubrezi služe kao ključni organ za regulaciju arterijskog pritiska.
Osim toga, bubrezi služe i u nadzoru nad metabolizmom vitamina D koji je važan za pravilno održavanje građe kostiju, a pomoću hormona eritropoetina, koji se stvara u bubrezima, a nadziru i proizvodnju crvenih krvnih zrnaca eritrocita. Bubrežne bolesti su često tihe i sporo razvijajuće, sve do poodmaklog stadijuma oštećenja bubrežne funkcije.

(Sputnjik)

Napišite komentar