Objasniti da nemate vremena za ćaskanje

Ćaskanje je lepo, onda kada ste raspoloženi za njega i kada imate vremena za to. Ono što ume da bude problem jeste objasniti nekim ljudima da u određenom trenutku zaista nemate vremena da ćaskate s njima, ili da jednostavno niste raspoloženi za to.
Svako se bar nekad našao u poziciji da brbljivi komšija s kojim se slučajno sreo u hodniku ili liftu baš hoće da proćaska (i ne prestaje s pričom niti vas pušta da odete ni kad se vožnja liftom završi), ili ima prijatelje, poznanike, rođake, koga god, koji zovu u nezgodno vreme i baš bi malo popričali (nije ništa hitno, nije nikakva kriza ni problem, dosadno im pa bi da razgovaraju), ili im navrate ljudi u kuću pa nikako da odu, lepo im i priča im se, ili je neki kolega u nekom trenutku besposlen pa brblja li brblja… A vi nemate vremena za to, ili vam nije do priče, ili vam se s tom osobom ne priča – ali vam nikako ne uspeva da se izvučete. Šta tad?
Zavisi od situacije. Ako se radi o telefonskom razgovoru, to se još i najlakše rešava – kažete da žurite, ili da će vam nešto iskipeti. U slučaju da je sagovornik baš uporan, uvek možete "slučajno" prekinuti vezu – i nakon toga se neko vreme ne javljati na telefon. Možda i nije baš najučtivija varijanta, ali nekim ljudima kao da je zaista nemoguće objasniti da stvarno nemate vremena za njih.
Razgovore po hodnicima zgrade i slično takođe nije baš preteško prekinuti, ako imate na umu da nije nikakva sramota reći da žurite i da stvarno sad ne možete da pričate (mnogi kao da se stide da tako postupe). Malo ko će baš fizički pokušati da vas zadrži, a ako to i učini, tada nije nepristojno, ako postane neophodno, da ga/je odgurnete i nastavite svojim putem (imate puno pravo da se branite ako neko fizički nasrne na vas, a ukoliko vas silom zadržavaju onda kad želite da odete, to jeste fizički nasrtaj).
Neko je u vašoj kući i ne želi da ode? Za početak, dobro je i ne otvarati vrata onima koji dođu bez najave, izuzev ako ste baš raspoloženi za njihovo društvo. Ako se razgovor otegne, možete se izviniti i reći da zaista imate posla i nemate vremena za goste; u najtežim slučajevima (neće pa neće da odu, iako ste im više puta ponovili da imate stvari koje morate da obavite sad), nije zabranjeno čak ni izbaciti goste.
Brbljiv i besposlen kolega na poslu, koji ne reaguje na vaše suptilnije pokušaje da okončate razgovor? Recite mu: "Izvini, ali stvarno moram ovo da uradim", i uposlite se zadacima zbog kojih vas i plaćaju da dolazite na posao. Dalje pokušaje razgovora slobodno ignorišite.
Ovaj tekst može se činiti kao veoma grub, i kao da predlaže neke stvari koje su jednostavno nepristojne. Tačno je da vam ne predlažemo nežnost – ali su situacije koje opisujemo one u kojima se na vas nasrće i u kojima vam ljudi koji imaju više slobodnog vremena od vas na, u suštini, veoma agresivan način ne dopuštaju da se bavite onim čime u tom trenutku morate ili želite da se bavite. Neki od njih, nesumnjivo, imaju svojih problema i zato tako postupaju, ali to im ne daje za pravo da vas prisiljavaju da ih slušate i slušate i slušate, dok vas čekaju obaveze koje sebi ne možete da dopustite da odložite, ili dok vam je neophodan odmor. Ono što predlažemo je samoodbrana, ništa više – i to da se ne stidite da se branite, jer u tome nikakve sramote nema.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.