Osam stvari koje će vam povećati šanse za dug život

Niko nije otkrio tajnu večnog života, ali naučnici su dosad otkrili mnoge jasne, naučno potkrepljene načine koji mogu povećati vaše šanse da doživite srećnu i zdravu starost.

Ovo je osam navika koje vam, kako tvrdi nauka, mogu pomoći da živite duže i kvalitetnije.

Krećite se

Redovna fizička aktivnost pomaže u održavanju zdravlja srca, a ljudi koji redovno trče, hodaju i uopšteno se kreću, imaju niži krvni pritisak, čak i ako takav oblik fizičke aktivnosti počnu da praktikuju u srednjim godinama života.

Jedna studija iz 2018. godine sprovedena u Teksasu, koja je obuhvatila 58 muškaraca i žena starosti između 48 i 58 godina, utvrdila je da su dve godine redovnog vežbanja pet dana nedeljno rezultirale time da su ljudi postali više fit, imali zdravije srce i smanjili rizik od srčane insuficijencije (zatajenja).

Ostajanje u formi može da u poboljšavanju rada mozga. Osim što drži srce u formi, mnoge studije sugerišu da je redovno kretanje sjajan način da očuvamo moždane funkcije i pomognemo da se spreče kognitivni poremećaji.

Podizanje tegova

Osim što ćete izgraditi mišiće, čini se da bi dizanje tegova moglo uticati i na to koliko ćete živeti.

Naime, 2015. godine sveobuhvatna analiza 23 naučne studije pokazala je da ljudi koji rade na izgradnji svojih mišića imaju manje šanse da će umru od nekih zdravstvenih problema. U istraživanju su učestvovali mnogi pacijenti, od obolelih od raka do osoba sa srčanim bolestima. Međutim, bez obzira na druge faktore poput toga koliko su imali kilograma i da li su u formi, koliko alkohola piju, puše li i koliko imaju godina, dobijeni rezultati su važili za sve.

Jedite svežu hranu koja sadrži fitotvari

Tanjir pun šarenog voća i povrća ne izgleda samo lepo – sve te boje dolaze iz fitohemikalija bogatih hranjivim materijama koje smanjuju upalne procese u telu i sprečavaju brojne bolesti. Povrće i druge namirnice bogate vlaknima, poput integralnih žitarica i orašastih plodova, takođe pomažu ljudima da duže ostanu siti.

Osim toga, konzumiranje sirove hrane, voća, povrća i žitarica može rezultirati smanjenim unosom brze i prerađene hrane koja se povezuje s većim rizikom od tumora, pa čak i smrti, ali i manjom konzumacijom životinjskih proteina koji su povezani s većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.

Mediteranska ishrana

Mnoge studije su pokazale da je mediteranska ishrana, koja je tradicionalno bogata ribom, maslinovim uljem, voćem, orašastim plodovima i povrćem, idealna za celokupno zdravlje. Ona podstiče ljude da jedu puno lisnatog povrća i svežeg voća kao što je bobičasto voće, a studije sugerišu da su upravo neke od tih namirnica najbolji izbor za očuvanje zdravlja mozga.

Jedno istraživanje iz 2015. godine, koje je obuhvatilo 900 ljudi, ukazalo je na to da ljudi koji praktikuju mediteransku ishranu mogu drastično da smanje stopu kognitivnog opadanja. Takođe, u SAD-u je u toku još jedno dugoročno proučavanje uticaja mediteranske ishrane na ljude koje uključuje 600 odraslih osoba starijih od 65 godina, a neki od prvih rezultata očekuju se do 2021. godine.

Uživajte u rešavanju problema

„Iako niko ne zna zašto tačno neki ljudi dožive duboku starost, verujemo da je jedan od zajedničkih faktora to što su svakodnevno angažovani u zahtjevnim mentalnim vežbama“, nedavno je za Gardijan objasnila profesorka psihologije Liza Feldman Baret.

Drugim rečima, da bi zadržali vitalnost mozga, ljudi treba da ga svakodnevno „vežbaju“ i stavljaju izazove pred njega.

Uživajte u životu

Britanska studija koja je tokom nekoliko godina pratila više od 9.300 ljudi starijih od 50 godina, utvrdila je da ljudi koji se uglavnom slažu s tvrdnjama poput „uživam u stvarima koje radim“, „imam puno energije“ i „srećan sam kada se osvrnem na svoj život“, imaju „manju verovatnoću od preranog umiranja nasuprot ljudima koji su te izjave smatrali neistinitima i koji nisu zadovoljni svojim životima“.

Družite se s ljudima u čijem društvu uživate i neka vam oni budu prioritet

Jedna 80-godišnja studija koja je obuhvatila više od 250 muškaraca, a započela je tokom Velike depresije, i to na Harvardu, ukazuje na to da su bliski odnosi važniji za dugotrajnu sreću od bogatstva, inteligencije ili genetike.

„Kvalitetni odnosi ne štite samo naše telo već i mozak“, izjavio je vođa istraživanja Robert Valdinger.

Do sličnih rezultata su došla i druga istraživanja koja su proučavala međuljudske odnose i njihov uticaj na zdravlje.

Kvalitetan san

Nedostatak kvalitetnog sna povezan je s većim rizikom od različitih bolesti, prekomernom tjelesnom težinom, moždanim udarom, pa čak i Alchajmerovom bolešću, piše Biznis insajder.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.