U trendu

Osam stvari koje možete svaki dan raditi kako biste povećali šanse za dug život

Niko nije otkrio tajnu večnog života, ali naučnici su do sada otkrili mnogo jasnih, naučno podržanih načina koji mogu povećati vaše šanse da doživite srećnu i zdravu starost, piše Business Insider.

Ovo je osam navika koje, prema nauci, mogu pomoći da živite duže i bolje.

Kretanje

Redovno vežbanje pomaže u održavanju zdravlja srca, a ljudi koji redovno trče, hodaju i generalno se kreću imaju niži krvni pritisak, čak i ako počnu da se bave ovim oblikom fizičke aktivnosti u srednjim godinama.

Studija iz 2018. u Teksasu koja je obuhvatila 58 muškaraca i žena starosti između 48 i 58 godina pokazala je da dve godine redovnog vežbanja pet dana u nedelji dovode do toga da ljudi postaju spremniji, imaju zdravije srce i smanjuju rizik od srčane insuficijencije.

Održavanje forme može pomoći u poboljšanju funkcije mozga. Pored održavanja srca u formi, mnoga istraživanja sugerišu da je redovna vežba odličan način za očuvanje funkcije mozga i sprečavanje kognitivnih oštećenja.

Dizanje tegova

Pored izgradnje mišića, čini se da dizanje tegova takođe može uticati na to koliko dugo živite.

Naime, 2015. godine sveobuhvatna analiza 23 naučne studije pokazala je da ljudi koji rade na izgradnji mišića manje umiru od nekih zdravstvenih problema. U istraživanju je učestvovalo mnogo pacijenata, od pacijenata sa rakom do ljudi sa srčanim oboljenjima. Ali bez obzira na druge faktore kao što su koliko su imali i da li su bili u formi, koliko alkohola su pili, da li su pušili ili koliko su imali godina, dobijeni rezultati su važili za sve.

Jedite svežu hranu koja sadrži fitonutrijente

Tanjir pun raznobojnog voća i povrća ne samo da izgleda lepo – sve te boje potiču od fitohemikalija bogatih hranljivim materijama koje smanjuju upale u telu i sprečavaju brojne bolesti. Povrće i druga hrana bogata vlaknima, kao što su integralne žitarice i orašasti plodovi, takođe pomažu ljudima da se osećaju sitim duže.

Osim toga, konzumacija sirove hrane, voća, povrća i žitarica može rezultirati smanjenim unosom brze i prerađene hrane, što je povezano sa većim rizikom od tumora, pa čak i smrti, ali i manjom potrošnjom životinjskih proteina, koji su povezan sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.

Mediteranska ishrana

Mnoga istraživanja su pokazala da je mediteranska ishrana, koja je tradicionalno bogata ribom, maslinovim uljem, voćem, orašastim plodovima i povrćem, idealna za opšte zdravlje. Ona podstiče ljude da jedu puno lisnatog zelenog povrća i svežeg voća poput bobičastog voća, a studije sugerišu da su neke od ovih namirnica najbolji izbor za zdravlje mozga.

Jedna studija iz 2015. na 900 ljudi otkrila je da ljudi koji prate mediteransku ishranu mogu drastično smanjiti stopu kognitivnog pada. Takođe, u SAD je u toku još jedno dugoročno istraživanje uticaja mediteranske ishrane na ljude, koje obuhvata 600 odraslih osoba starijih od 65 godina.

Uživajte u rešavanju problema

„Iako niko ne zna tačno zašto neki ljudi dožive starost, verujemo da je jedan zajednički faktor to što se svakodnevno bave zahtevnim mentalnim vežbama“, rekla je za Gardijan profesorka psihologije Liza Feldman Baret.

Drugim rečima, da bi održali vitalnost mozga, ljudi treba da ga svakodnevno „vežbaju“ i izazivaju ga.

Uživajte u životu

Britansko istraživanje koje je pratilo više od 9.300 ljudi starijih od 50 godina tokom nekoliko godina pokazalo je da se ljudi koji se uglavnom slažu sa izjavama poput „uživam u stvarima koje radim“, „imam puno energije“ i „srećan sam kada se osvrnem na svoj život“, „manja je verovatnoća da će umreti prerano u poređenju sa ljudima koji su smatrali da su ove izjave neistinite i koji nisu zadovoljni svojim životima“.

Družite se sa ljudima u čijem društvu uživate i neka vam budu prioritet

80-godišnja studija na više od 250 muškaraca koja je počela tokom Velike depresije i na Harvardu sugeriše da su bliski odnosi važniji za dugoročnu sreću od bogatstva, inteligencije ili genetike.

„Kvalitetni odnosi ne štite samo naša tela već i naš mozak“, rekao je vodeći istraživač Robert Valdinger u TED govoru.

Druge studije koje su proučavale međuljudske odnose i njihov uticaj na zdravlje došle su do sličnih rezultata.

Kvalitetan san

Nedostatak kvalitetnog sna povezan je sa većim rizikom od raznih bolesti, prekomerne težine, moždanog udara, pa čak i Alchajmerove bolesti, prenosi Index.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar