U trendu

Ove namirnice konzumiramo svaki dan, a ne znamo da su štetnije od cigareta

Naša svakodnevna ishrana je veći ubica od bilo kog drugog faktora rizika, uključujući pušenje cigareta, kažu istraživači.

11 miliona smrtnih slučajeva širom sveta u 2017. godini moglo se pripisati kardiovaskularnim bolestima, koje su često uzrokovane ili pogoršane gojaznošću i lošom ishranom – posebno prekomernom konzumacijom soli.

Profesor Lorkovski je za DeutscheWelle objasnio da se podaci razlikuju u zavisnosti od zemlje i da su prehrambene navike u zemljama u razvoju dosta drugačije.

Proizvodi od celog zrna se najmanje jedu u skoro svim zemljama. Ako imate niska primanja, ne kupujete povrće, ne kupujete meso. Umesto toga kupujete jeftinu hranu, često bogatu skrobom. U industrijalizovanijim zemljama imamo nešto drugačiju situaciju jer imamo dovoljno novca da potrošimo na hranu, ali jedemo i hranu koja ima malo vlakana, a bogata je rafinisanim skrobom i mastima, kao i kalorijama.

Profesor je takođe objasnio šta ne jedemo dovoljno i koju hranu bi trebalo unositi više.

Dakle, ozbiljan problem uočen u našoj studiji je nizak unos vlakana. Ne jedemo dovoljno proizvoda od celog zrna. Preferiramo brzu hranu koja se sastoji i od rafinisanog skroba i masti. Ove namirnice obično sadrže malo vlakana, a takođe i mikronutrijenata i elemenata u tragovima.

Naš unos natrijuma je generalno previsok. Volimo slatku i slanu hranu i glavni problem je što smo se navikli na takav ukus. Zatim, kako starimo, verovatno nam je potrebno više soli i šećera da bismo pronašli nešto ukusno.

Kao što je navedeno u našoj studiji, više od 50 odsto svih smrtnih slučajeva je rezultat neunošenja dovoljno integralnih žitarica i voća, kao i prevelikog unosa natrijuma.

Lorkovski je objasnio da je u Nemačkoj 50 odsto stanovnika gojazno, što je sličan problem kao i gojaznost u Srbiji.

Više od 50 odsto Nemaca je gojazno. Dakle, definitivno imamo problem sa gojaznošću i njenim posledicama kao što je dijabetes melitus. Osim kalorijskog unosa, u Nemačkoj ne jedemo dovoljno namirnica biljnog porekla, poput voća i povrća, ali je potrošnja mesa i mesnih proizvoda prevelika.

Iz studije znamo da je unos celog zrna i vlakana glavni pokretač u prevenciji ukupnog mortaliteta, kardiovaskularnih bolesti, dijabetes melitusa tipa 2 i kolorektalnog karcinoma. S druge strane, ako jedete više integralnih žitarica, obično se bolje zasitite i jedete manje.“

Profesor naglašava da ljudi ne razmišljaju o hranljivim materijama već impulsivno kupuju određene prehrambene proizvode, od koji su mnogi jako štetni.

Među namirnicama koje smo uvrstili u našu svakodnevnu ishranu, a izuzetno su nezdrave su i beli hleb, energetske pločice (sadrže od 15 do 30 grama šećera po pločici), soja (većina plodova soje je genetski modifikovana), šećer, prerađena hrana,…

Stefan Lorkovski je profesor na katedri za nutricionističku biohemiju na Institutu za ishranu Univerziteta Fridrih Šiler u Jeni, u Nemačkoj. Doprineo je radu „Zdravstveni efekti rizika u ishrani u 195 zemalja, 1990-2017“ koji je objavljen u naučnom časopisu ‘The Lancet’, piše Zadovoljna.rs.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.