Pad BU na Šangajskoj listi zbog odlaska našeg cenjenog profesora u Saudijsku Arabiju

Mentalna lenjost naših akademika i univerzitetskih profesora koji vrlo malo objavljuju i među kojima nema nijedan visokocitiran jedan je od ključnih razloga što je Univerzitet u Beogradu pao za sto mesta na Šangajskoj listi.

Ovo je za „Večernje novosti“ rekao čuveni matematičar Stojan Radenović, koji se godinama nalazi među 100 najcitiranijih naučnika na svetu u oblasti matematike, što je drugi po važnosti kriterijum, odmah iza Nobelove nagrade i Fildsove medalje, za određivanje plasmana nekog univerziteta na Šangajskoj listi.

Visoka citiranost profesora Radenovića bila je jedan od razloga što je Beogradski univerzitet 2016. i 2017. bio među 300 najboljih u svetu. Prošle godine plasirao se među 400, a ove pao za još sto mesta i zadržao se između 400. i 500. pozicije.

Danas, međutim, profesor Radenović „pripada“ Univerzitetu kralja Sauda u Saudijskoj Arabiji, koji ga je angažovao, pa njegovi radovi dižu rejting ove ustanove.

Na pitanje zašto je prešao na univerzitet u Saudijskoj Arabiji, rekao je da su posredi egzistencijalni razlozi.

– Ja sam u penziji. Primanja su mi vrlo slaba, porodica mi nije situirana, žena i ćerka ne rade. U Saudijskoj Arabiji mi daju nešto novca, a Beogradski univerzitet nije mogao ni laptop da mi kupi – kaže Radenković za „Novosti“.

Ovaj skromni, penzionisani profesor Mašinskog fakulteta, o kome je i „Blic“ već pisao, zadatke rešava u podrumu zgrade u kojoj živi, jer u stanu nema prostora za radnu sobu.

Da je novac jedan od razloga za slabiji plasman na Šangajskoj listi smatra prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu, prof. dr Petar Bulat, koji sportskim rečnikom objašnjava problem:

– Klubovi koji imaju mnogo novca dovode najbolje sportiste, pa tako rade i univerziteti sa naučnicima. I naš univerzitet bi mogao uz podršku države da se plasira među prvih 200. Ali, da bismo napredovali više od toga, potreban je novac koji Srbija nema.

Profesor Radenović, međutim, smatra da trenutni plasman BU nije loš, ali da je problem što „profesori ne rade ništa, iako imaju dobre plate“.

– Da bi se univerzitet podigao na listi, profesori moraju mnogo više da rade. Njihova mentalna lenjost je veliki problem – kaže Radenović.

Da je novac veoma važan smatra i Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koji navodi da druge države imaju posebne budžete za dovođenjevrhunskih istraživača.

Tako je, kaže on, Univerzitet kralja Sauda, osim prof. Radenovića uspeo da dovede dvadesetak uticajnih maučnika iz Poljske, Italije, Kine… i zahvaljujući njima, taj univerzitet se našao među 200 najboljih na Šangajskoj listi.

I Popović i Bulat smatraju da je plasman mešu 500 najboljih dobar, s obzirom na budžet za nauku i obrazovanje.

Kriterijumi za rangiranje na Šangajskoj listi jesu broj dobitnika Nobelove nagrade i Fildsove medalje, broj naučnih radova objavljenih u časopisima „Science“ i „Nature“, čitiranost istraživača i broj radova u časopisima sa SCi i SSCI liste.

BU nema nobelovce, koji nose 30 odsto poena, a više nema ni najcitiranije naučnike, koji „zarađuju“ 20 odsto poena.

Loše je pozicioniran i po radovima u dva najprestižnija časopisa, što je još 20 odsto bodova. S druge strane, odlično je kotiran po broju radova objavljenih u časopisima sa SCI i SSCI liste.

3 komentara
  1. bambi

    Malo je gospodin Radenovic mozda precenio celu situaciju ali evo da objasnima. Prvo zelim da pohvalim naseg matematicara za rad. Skidam kapu. Sa druge strane, pitam se, zbog cega gospodin nije ranio preduzeo korak, odlazak u inostranstvo. I on i ja znamo zapravo da u nasoj nauci ima poprilicno para. Dakle naprotiv da mi malo ulazemo. Bas ministarstvo za prosfetu, nauku i tehnoloski razvoj guraju puno para za nauku i to kontra od onog o cemu pricaju. Kao malo para pa je i ovaj rezultat dobar i tako to. Medjutim, u cemu trik. Oni guraju puno para u doticne institucije da bi posle kroz same institucije te iste pare kanalisali u odgovarajuce dzepove. Modela za pljacku ima doista puno i oni su razvijani pocev od 80 tih godina. Evo navescu vam jedan primer koji ce vas zaprepastiti. Pogledajte kako to funkcionise. Minstarstvo uplati novac za troskove na projekte. Novac dolazi kod sefova koji se biraju bilo po politickoj podobnosti, bilo ucenama, preko veze, po difoltu, zato sto taj ima veze u ministarstvu, itd. Sef na projektu ima veci broj ljudi, preko 80% su u pitanju mladi buduci naucnici koji ne smeju da pisnu kada su pare u pitanju jer ce odmah dobiti otkaz. Ima raznih objasnjenja. Npr. sef se izjasni da nije zadovoljan radom kandidata, da tad i tad nije dosao na posao, da nije uradio u roku sta je sef trazio, da ne moze da se uklopi u tim itd. E sad, interesantno je da sef ima puno slobodu rasporedjivanja novca koji stize za sve ljude na projektu tj. moze da raspolaze novcem po svom ubedjemu, razmisljanju, nahodjenju i slicno. Mozete misliti kada samo za troskove na mesecnom nivou ide nekih 200 evra po coveku. Ako ima na projektu dvadesetak ljudi, to je na godisnjem nivou oko polo miliona evra a da vam ne pricam ovo ostola, nabavke, laboratorija, potrosni materijal, kapitalne investicije, medjuprojektna saradnja itd. I sta se onda desava, sefovi sa novce na izvolte putuju po svetu, po konferencijama, sa zenama decom, rodbinom, veliki naucnici, ova deca robovi na projektu na radovima mora da ih potpisuju. Veliki naucnici, tu je dobro gospdin Radenovic izkristalisao stvari. Dzabalebarosi, ne rade nista, Para koliko hoces. Ovi mladi kojima su krila posecena, oni nas pozicioniraju na Sangajskoj i drugim neformalnim listama. E vidite, ni to sefovima nije dovoljno, nego kada napune 65 godina, verovali ili ne, mogu jos deset godina da ostanu raznoraznim podzakonskim aktima, aneksima, ugovorima itd. na drzavnim jaslama i otprilike za jedno takvog poluboga moglo bi cetiri mladih naucnika da se integrise u naucnoistrazivacki rad u svojoj zemlji. Vidite, koja god garnitura da dodje na vlast, to ne moze da promeni. To se tako ukorenilo u nasem drustvu kao parazitska struktura, da je nemoguce izvrsiti promene. E zato savet mladim ljudima. Nemojte da budete niciji robovi, bezite odavde. Ovo je sramota i ruglo. A i sve te matore drtine koje su se pola veka nafatirale i para i stanova i putovanja i ruckova, neka sramota za citav zivot.

  2. Anonimni

    Bravo za komentar! Ali sto da budemo strpljivi? Penzionisimo ih odmah! Za dobro Srbije.

  3. KaleBrdo

    Trebalo bi da budemo strpljivi i da sačekamo političko penzionisanje dr Stefanovića, dr Malog, dr Šapića, dr Tabaković, dr Mihajlović, šofera Đorđevića i ostalih umnih ljudi. Ako se posvete nauci, ne gine nam povratak među dvesta najboljih, a i prodor među prvih sto je sasvim izvestan. Jesam li spomenuo dr Jovanovića, nisam… Izvinjavam se doktoru Mići.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike