Postanite magnet za novac: Ove greške koče vas na putu do bogatstva

Svako pronalazi svoj put do bogatstva. Neki ljudi bili su dovoljno inteligentni i kupili bitkoin kada im je vrednost bila jednaka dolaru; drugi, pak, puno rade. Bogati ljudi imaju nešto zajedničko. Međutim, i oni koji ponekad imaju sreće i oni koji rade puno prave greške, zbog čega ne mogu da uštede ni dinara.

Istraživač Tom Korli proučavao je razlike u navikama bogatih ljudi i onih koji nemaju mnogo novca. Testirao je obe grupe tokom pet godina i doneo zanimljive zaključke. Ovo su, kaže on, najčešće greške koje pravimo, a koje nas koče na putu do bogatstva:

Izbegavanje novih poznanstava

Bogati ljudi vole da upoznaju nove ljude. 68 posto bogatih ljudi reklo je da uživaju u susretu s nekim novim. Samo 11 posto siromašnih ljudi reklo je isto. Većina ljudi koji su došli do finansijske stabilnosti trudili su se iz petnih žila da  bi ostavili dobar utisak o sebi i zadržali ga. Ne zaboravite da čestitate novim poznanicima (i starima) praznike i druge važne dane i godišnjice.

Verovanje u sudbinu

Možete se osloniti na sreću ili sudbinu u vrlo retkim slučajevima, možda kada birate između crvene i plave majice. Ali, kada je reč o stvarno važnim pitanjima, bogati ljudi misle da sami određuju svoj životni put. Čak 90 posto siromašnih ljudi krive sudbinu za svoju nesreću i druge faktore koje ne mogu da kontrolišu. I kako bi poboljšali to stanje, ulažu novac u vračare i lutrije umesto u sopstveno obrazovanje.

Mržnja prema poslu

„Volim ono što radim!“ Ovo je rečenica koju 85 posto finansijski uspješnih ljudi kaže. Siromašni vide više nedostataka u svojim poslovima. Ovakvim stavom, verovatno ćete se složiti, prilično je teško povećati svoj dohodak. Ako vam se ne sviđa posao koji radite, trebalo bi da ga promenite, a ne da cvilite.

Nepažnja prema zdravlju

Bogati ljudi puno vremena posvećuju svom zdravlju. To uključuje posete lekaru, zdrav način života, sport (76 posto uspešnih ljudi vežba četiri puta nedeljno), uravnotežena ishrana i nedostatak loših navika. Među onima koji imaju niske prihode, samo 13 posto vidi vezu između dobrog zdravlja i uspeha.

Nespremnost na rizike

Samo šest posto siromašnih ljudi pristalo je na rizik zarad poboljšanja njihove finansijske situacije. S druge strane, više od 50 posto bogatih ljudi koji su učestvovali u eksperimentu pristalo je na isti rizik, iako su primetili da je barem jednom u životu rizikovanje dovelo do velikih neuspeha, ali su pokušali da krenu dalje umesto da su se fiksirali na njih.

Gledanje rijalitija

Među ljudima koji nisu bogati, 78 njih voli da gleda voajerske emisije, u kojima gledaoci prate pojedinosti iz tuđeg privatnog života. Među bogatim ljudima, samo oko 6 posto gleda rijaliti programe. Važno je spomenuti i da bogati ljudi uopšteno ne gledaju televiziju puno, a mnogi je gledaju manje od sat vremena dnevno. Isto važi i za internet: uspešni ljudi provode manje od sat vremena surfajući na mreži, osim ako to nema veze s poslom.

Nečitanje knjiga

„Ne čitati znači ne razmišljati“, rekao je davno Dostojevski. S legendarnim piscem slaže se 88 posto bogatih ljudi. Oni čitaju knjige o sopstvenom razvoju, stručne materijale i istorijsku literaturu najmanje 30 minuta dnevno. Samo dva posto siromašnih ljudi dosta vremena posvećuje čitanju.

Kasno ustajanje

Više od polovine poslovnih ljudi s visokim prihodima, koje je posmatrao Tom Korli, probudilo se najmanje tri sata pre početka svoga radnog dana, dakle oko pet ujutru. U jutarnjim satima uspešni ljudi planiraju stvari koje treba da obave, rade lične projekte (ako rade za velike kompanije) i posvećuju se nekoj fizičkoj aktivnosti. Mnogi uspešni ljudi 10 – 15 minuta dnevno meditiraju ili jednostavno razmišljaju o nečemu u tišini. Rano buđenje ne znači da ne spavaju dovoljno. 89 posto bogatih osoba spava od 7 do 8 sati noću, a uvele ležu u preporučeno vreme: između 21 i 22 sata.

Druženje s negativnim ljudima

96 posto ljudi koji žive od plate do plate znaju nekoga ko voli da tračari i žaliti se na svoj život. Uspešni ljudi komuniciraju s onima koji nisu negativni, već sasvim suprotno, onima koji ih nadahnjuju da urade nešto. Možete jednostavno povećati broj takvih ljudi oko sebe posetom kulturnim događajima, obavljanjem volonterskog rada ili učlanjenjem u neprofitnu organizaciju. I trebalo bi da sve svoje vreme posvećujete sebi dok ne upoznate ljude koji su vredni vašeg vremena.

Prekomerno trošenje

Većina siromašnih ljudi troši mnogo više nego što zarađuje. Verovatno poznajete ljude koji kupuju skupe automobile, telefone i ostale stvari na kredit, iako sebi to ne mogu da priušte i to im zaista nije ni potrebno. Bogati ljudi obično se drže ovog sistema raspodele dohotka:

20% – štedni računi

25% – plaćanje stanarine ili hipoteke

15% – hrana

10% – zabava

5% – servis automobila

Ostatak novca troši se na neke nestalne stvari kao što su odeća, lečenje i obrazovanje.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.