Preminuo doktor koji je Tita isključio s aparata (video)

Doktor Predrag Lalević, hirurg i anesteziolog koji je 16 godina s predsednikom SFRJ Josipom Brozom bio na 106 putovanja u inostranstvu i koji je 4. maja 1980. isključio s aparata doživotnog predsednika Jugoslavije, preminuo je u Beogradu u 92. godini.

Tito je umro 4. maja 1980. godine u 15.05 sati, a na respiratoru je bio poslednjih 68 dana života. Hranu je dobijao infuzijom. Dr. Predrag Lalević skinuo ga je s aparata koji su ga držali na životu.

– Ni u šali se ne može reći da sam ga ja ubio. Deset minuta pre toga bio je mrtav. Nije mu bilo spasa. Ja sam ga skinuo s aparata koji su ga držali na životu – rekao je ranije za Express dr. Lalević.

– Mozak mu je bio živ i to je bilo medicinsko opravdanje zašto ga sve do tada nisam skinuo s respiratora – dodao je.

Međutim, to nije bio jedini razlog.

– Državnom vrhu važan je ne samo svaki dan već i svaki sat – rekao je Titovom lekaru Stane Dolenc, moćni šef policije i čovek kojeg su mnogi videli kao Titovog naslednika.

U to vreme politička situacija bila je teška i komplikovana. Trajala je borba za vlast. Dolenc, jedan od najuticajnijih ljudi u jugoslavenskoj politici tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, u pozadini je stvarao atmosferu straha. Dok je Tito još bio u životu, proširio je glasine kako iz Bugarske, u tri kolone, ruski tenkovi izbijaju na bugarsko-jugoslovensku granicu.

Kako je Tito reagovao kad je saznao da bi mu amputacija produžila život, Lalević kaže:

– Čim smo stigli u Ljubljanu, otišli smo pravo u Klinički centar i napravili snimke arterija na levoj nozi, a zatim otišli na Brdo kod Kranja. Pošto je situacija na arterijama bila loša, predložili smo predsedniku operaciju, što je on odbio. Mi smo tada pozvali na konsultacije profesore iz SAD i Knjazova iz Moskve. Oni su predložili operaciju, tj. amputaciju, a ako on ne pristane na to, ostavio nam je jednu protezu za premošćivanje krvnog suda, s malim izgledima na uspeh. Kako je on uporno odbijao amputaciju, pokušali smo da napravimo premošćenje protezom. Ova operacija, kao što se i očekivalo, nije uspela, a on je i dalje odbijao amputaciju. Tek kad je video svoju potkolenicu koja je bila plava s velikim plikovima na koži, rekao je “radite šta treba“ – prisetio se doktor Lalević.

Brzo su pripremili salu i napravili amputaciju noge znatno iznad kolena.

– Operacija je protekla bez incidenata i on je počeo da prima posete na intenzivnoj nezi. Posetili su ga i sinovi Žarko i Miša. Već smo razmišljali o odlasku na Brdo kod Kranja kada su počele komplikacije. Najpre s bubrezima, a zatim i druge. Predsednik je bio na respiratoru punih 68 dana. Predviđati koliko je još mogao da živi da je odmah urađena amputacija, bila bi čisto nagađanje. Tema smrti nikada nije spominjana u razgovorima, osim što je on, odbijajući operaciju, rekao: “Ja dole, pokazujući prstom na dolje, idem samo u jednom komadu“ – ispričao je Lalević i dodao da se Tito često šalio s članovima lekarskog konzilijuma i osobljem.

Tito je pre smrti jeo hranu za astronaute NASA-e, koju su mu dopremali iz Hjustona. Jože Oseli, Titov batler, poznati slovenski kuvar, uz Tita je proveo poslednjih sedam godina njegovog života. Za njegovu ishranu brinuo se sve do smrti.

– Teško nam je bilo gledati ga kako kopni. Bila je to velika tragedija. Mi smo bili uz njega do kraja. Pustili su nas da ga ispratimo kad su ga vozili na patologiju – opisao je jednom prilikom poslednje Titove trenutke njegov kuvar i batler Jože Oseli (69).

Kaže da Tito nije imao posebnih zahteva što se tiče hrane.

– Mi smo servirali različito meso, različite priloge, salate, sve je bilo na meniju. Nismo mu nikad stavljali na tanjir. Samo je jednom odbio jelo. Doneli smo puževe, a on je rekao: “O, ne, ja baš ne bih jeo puževe.“ A sećam se jedne anegdote kasnije kad su Jovanka i Tito već bili razdvojeni. Ona je bila na jednoj adresi, a on na drugoj. Bila je to neka večera izvan protokola. On je uzeo nešto malo i rekao konobaru: “Šaljite ovo Jovanki.“ Bio je vrlo pažljiv. To je znak da nije hteo da prekine s njom, iako su ga neki političari pritiskali – kaže kuvar.

Nakon konzervi za astronaute prešao je na infuziju.

– Išao sam u bolnicu da vidim gde bismo mogli da spremamo hranu, ali znate kako je to u bolnici – oni spremaju pet hiljada obroka. Izgleda kao da rade na traci. Kuhinja je bila već oronula, nisu ništa ulagali u nju. Četiri meseca vozili smo hranu s Brda kod Kranja u bolnicu. Mi smo brinuli za ishranu predsednika i lekara. Moja supruga Metka je sve zapisivala. Ima i danas zapisano koliko je kašika pojeo za svaki obrok, jer se sve merilo u kalorijama. Kad nije više išla hrana, dobili smo hranu iz NASA-e iz Amerike, konzerve za astronaute. Hranili smo ga dokle god je mogao da jede, a zatim se prešlo na infuziju. Metka se brinula i za uređenje sobe, da bi se prijatno osećao – prisetio se Oseli poslednjih Titovih dana.

Poslednji put u životu Tito se obratio upravo svom batleru Oseliju. Bio se nakratko probudio iz kome. U sobi su bili i lekar i medicinska sestra. Tito je pokušao da izgovori pet-šest reči, međutim, nije govorio razgovetno jer nije imao zubnu protezu. Nakon toga opet je pao u komu. Dva sata kasnije je umro.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.