Preti li nam nova pandemija? Naučnici kao primer navode slučaj iz Sibira

Nova pandemija, pretpostavljaju naučnici sa Univerziteta u kanadskoj Otavi, a prenosi Guardian, najverovatnije će biti rezultat globalnog zagrevanja jer viruse koji se šire na nove domaćine pronašli su u otopljenom ledu u jezeru Hazen.

To je najveće jezero Arktičkog kruga i treće najveće na svetu, slatkovodno je, a deset meseci u godini u potpunosti je pokriveno ledom. Bila je idealna lokacija za istraživače, koji su zaključili da je rizik za zarazu novim virusom za određeni organizam veća u blizini glečera koji se tope. Divlje životinje bi tamo prve mogle da „nastradaju“, a onda i ljudi, prenosi Gardijan, pa spominje primer iz Sibira 2016. godine.

Tada se otopio led sa leša irvasa, a rezultat je bio osam zaraženih antraksom, uključujući devojčicu koja protiv zaraze nije uspela da se izbori. Kako bi bolje razumeli stvarni rizik od virusa „zarobljenih“ u ledu, doktor Stéphane Aris-Brosou i njegove kolege sa univerziteta, prikupili su uzorke tla i sedimenta s Hazena, upravo na mestima gde su se određene količine vode od lednika „ulile“ u samo jezero. Sekvencirali su onda RNK i DNK u tim uzorcima kako bi identifikovali „poklapanja“ s virusima koji su nam već poznati, ali i s potencijalnim „domaćinima“, odnosno životinjama, biljkama ili gljivama.

Na kraju, razvili su algoritam koji procenjuje šansu da ti virusi zaista i inficiraju grupu organizama koji im nisu „srodni“. Rezultati? Naučnici nisu pobrojali koliko su virusa, a koje dosad nismo poznavali, pronašli, a ni jesu li oni sposobni da izazovu određenu infekciju.

To još uvek moraju da sistematizuju pa će objaviti za nekoliko meseci, ali ono što istraživači jesu sigurni jeste da je na područjima gde je veća količina vode nastale otapanjem lednika, veća i koncentracija virusa, što bi ljude svakako trebalo da zabrine s obzirom na klimatske promene s kojima se suočavamo trenutno. A dok se čeka njih, Gardijan navodi nedavno istraživanje iz američke savezne države Ohajo, u sklopu kojeg su naučnici sa tamošnjeg univerziteta pronašli 33 genetska materijala virusa na Tibetanskoj visoravni. Tačnije, pronašli su ih u uzorcima leda koje su pokupili tamo, a čak 28 tih virusa bilo je sasvim novo te, prema proceni, oko 15 hiljada godina staro.

Da nije starost prepreka nauci, Gardijan objašnjava primerom iz 2014., kad su naučnici francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja na Univerzitetu Aix-Marseille uspeli da „ožive“ virus izolovan sa sibirskog permafrosta (stalno zamrznutog tla), star 30 hiljada godina i učine ga ponovo zaraznim. Uprkos tome, tim iz Otave kaže da nema mesta panici.

– Dok god virusi nisu simultano prisutni u okolini, verovatnoća dramatičnih događanja ostaje niska – rekli su, ali ipak upozorili da se predviđa da će klimatske promene izmeniti dijapazon postojećih vrsta i potencijalno dovesti novog domaćina u kontakt sa starim virusima ili bakterijama.

– Jedini zaključak koji možemo doneti sa sigurnošću jeste taj da temperature rastu, a rizik od takvog „prelivanja“, u ovakvim okolnostima, povećava se. Hoće li to dovesti do nove pandemije? Ne znamo – rekli su naučnici iz Otave, dok je Arvin Edvards, direktor Interdisciplinarnog centra za mikrobiologiju okoline na Univerziteta Aberystwyth, objasnio da nije jasno da li he potencijal za promenu domaćina u jezeru Hazen jedinstven unutar jezerskih sedimenata.

– Hitno moramo a istražimo svetove mikroba širom naše planete kako bismo razumeli ove rizike u kontekstu – rekao je Edvards pa dodao da su samo dve stvari „kristalno jasne“. Arktik se brzo zagreva, a glavni rizik za čovečanstvo je njegov uticaj na klimu. Drugo, bolesti s drugih mesta pronalaze put do ranjivih zajednica i ekosistema Arktika.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.