U trendu

Prvi alarmi za uzbunu: 10 znakova da vam je potreban psihoterapeut

Stres, anksioznost, promene raspoloženja… sve je to neizostavan deo svakodnevnog života i u današnje vreme veoma je teško odrediti kada je svega previše i kada je vreme da obratimo stručnom licu.

Iz teških i preplavljujućih situacija kojima je protkana svakodnevica obično uspevamo da se vratimo brzo, ali postoje životne faze i problemi s kojima je lakše, a nekada jedino moguće nositi se uz pomoć stručnjaka.

Reč „psihoterapija“ ume da zvuči zastrašujuće (posebno zbog ovog drugog dela), ali je veoma važno razumeti da psihoterapija nije namenjena samo ljudima koji imaju neki mentalni poremećaj ili ozbiljan problem — ona je često samo važan saveznik na putu ka pobedi nad stresom, intenzivnim emocijama ili teškoćama u prelomnim životnim trenucima. Međutim, ukoliko problem postoji, psihoterapija je ključan deo oporavka jer se razgovor sa psihijatrom, psihologom ili drugim stručnjakom uspešno primenjuje u lečenju anksioznih poremećaja, poremećaja raspoloženja, bolesti zavisnosti, poremećaja u ishrani, poremećaja ličnosti…

Najvažnije je znati da odlazak na psihoterapiju nije pokazatelj slabosti već bitan korak napred u brizi o samom sebi, a što pre potražite pomoć — pre ćete uspeti da se izborite i nastavite dalje srećniji i spokojniji.

Američki magazin Forbes sastavio je u saradnji s ekspertima za mentalno zdravlje listu znakova da je vreme da osoba potraži pomoć stručnog lica, na svaki od njih potrebno je obratiti pažnju.

Teško vam je da upravljate emocijama

Svi se u nekom delu života osećamo tužno, anksiozno ili besno, ali je veoma bitno obratiti pažnju na to koliko se često i koliko intenzivno javljaju ove emocije. Bes može da bude uzrokovan depresijom i, štaviše, kod muškaraca se često ovo stanje ne dijagnostikuje lako jer se kraći fitilj i razdražljivost pogrešno tumače kao jedna od muških osobina. Osećaj tuge koji ne prestaje dugo može da ukazuje na kliničku depresiju, a deca umesto tuge često pokazuju otpor i ljutnju. Kada primetite da neka od ovih emocija ne može da se kontroliše i prevladava, važno je da s nekim istražite njen koren, smestite je u određeni kontekst i naučite da se izborite s njom.

Postižete lošije rezultate na poslu ili u školi

Jedan od najčešćih pokazatelja da se pojedinac bori s emocionalnim ili psihološkim problemima jeste lošiji rezultat nego ranije na poslu ili u školi jer mentalno zdravlje utiče na koncentraciju, energiju, pamćenje…

Primetili ste promene u snu i/ili apetitu

Mentalno zdravlje ima utivaj i na kvalitet i ritam sna, kao i na apetit — neko ko je u maničnoj epizodi može da pati od nesanice, a teško depresivna osoba će verovatno želeti da provede sve vreme u krevetu. Isto tako, kada ih savlada stres, neki ljudi ne mogu da završe jedan obrok u toku dana, a drugi jedu gotovo bez prestanka.

Ukoliko primetite da ove promene traju neobično dugo, one su prvi alarm za uzbunu.

Teško vam je da izgradite i održite veze

Prijateljske, kolegijalne ili ljubavne, naše veze s drugima, odnosi koje gradimo i koje negujemo esencijalan su deo života i mogu da budu ogledalo koje pokazuju naše unutrašnje stanje. Neko ko se nosi sa psihološkim i emocionalnim problemima mogao bi da se udalji od bliskih osoba ili, suprotno, da se previše oslanja na njih i neprestano traži sažaljenje ili podršku.

Doživeli ste traumu

Ljudi koji su u prošlosti doživeli neku vrstu fizičkog ili seksualnog zlostavljanja doživeli su verovatno traumu od koje oporavak može da traje godinama. Mnogi ih nisu ni svesni, zbog čega je veoma važno da istraže svoje emocije sa stručnjakom, kako prisećanje ne bi dovelo do ponovnog proživljavanja traume i kako bi se savladale tehnike za raskidanje bolnih asocijacija i posledica traumatičnog događaja.

Više ne uživate u aktivnostima koje su vam prijale

Ljudi koji se nose s ovakvim poteškoćama neretko se osećaju odsečeno od uobičajenog i normalnog života, a posledica je gubitak interesovanja za stvari u kojima su ranije uživali.

U žalosti ste

Bez obzira na to je li u pitanju smrt bliske osobe ili razvod, gubitak nekoga ko je bio važan u životu pojedinca može i sam da bude traumatično iskustvo. Kroz tako bolan proces mnogima je potrebna dodatna pomoć da se oslobode emocionalnog tereta i nastave dalje.

Stanje se odražava na fizičko zdravlje

Mentalnom zdravlju ne posvećujemo toliko pažnje kao fizičkom, što je velika greška jer su oni neraskidivo povezani. Stres, anksioznost i depresija maju brojne manje ili više direktne posledice na telo, a one mogu da dovedu čak i do razvoja psihosomatskih bolesti — oboljenja u čijem je nastanku psihički činilac odigrao važnu ulogu. Neke od njih su kožne bolesti poput neurodermitisa, akni, angioneurotskog edema, tu su i disajne poput bronhijalne astme, potom bolesti gastrointestinalnog trakta kao što je Kronova bolest itd.

Želite da promenite svoj život, ali ne znate odakle početi

Psihoterapija nije samo za ljude koji se bore s problemima, već i za one koji traže svoje mesto u svetu i žele da budu najbolja verzija sebe. Ona može da vam pomogne da raspetljate i bolje razumete i sebe, i svoje odnose s drugima, i situacije u kojima ste se našli, kao i da promenite život iz korena.

Koristite alkohol, droge, hranu ili seks kao mehanizam odbrane

Kada ste pod mentalnim ili emocionalnim stresom, okrećete se stvarima koje pružaju brzo zadovoljstvo? To je jedan od prvih znakova da nešto nije u redu, a takav način samoodbrane može da dovede do bolesti zavisnosti i borbe na više frontova.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar