Prvi put u istoriji na Zemlji više starijih osoba nego dece

Veliko istraživanje UN-a pokazalo je da se životni vek stanovnika Zemlje produžio, ali se ne rađa dovoljno dece pa na Zemlji danas živi više starijih ljudi nego mlađih potomaka, pišu britanski mediji.

Krajem 2018. broj osoba starijih od 65 godina premašio je broj mlađih od pet godina. Trenutno na svetu živi 705 miliona ljudi starijih od 65 i oko 680 miliona dece do četiri godine života.

Naučnici predviđaju da će do 2050. godine razlika biti još izraženija: na jedno dete od četiri godine živeće dve osobe starije od 65.

Sve veći jaz, na koji demografi upozoravaju godinama, upućuje na to da se u većini zemalja sveta živi dulje, ali rađa se premalo prinova.

Kristofer Marej, direktor Instituta za metriku zdravlja na Univerzitetu u Vašingtonu predviđa da će ubuduće biti manje dece i mnogo više ljudi starijih od 65 godina, što će značajno uticati na globalno održanje društva.

Podseća se da je 1960. stopa plodnosti bila mnogo viša. U proseku je na jednu ženu „dolazilo“ petoro dece. Danas je stanje sasvim drugačije, a stopa nataliteta se prepolovila i iznosi 2,4 deteta.

Danas je niža stopa rađanja povezana uglavnom s ekonomskim standardom – stopa smrtnosti među decom je niža, dostupnija su kontracepcijska sredstva, a odgoj i obrazovanje dece obično su vrlo skupi. U razvijenim državama žene najčešće rađaju decu u kasnijoj životnoj dobi, pa posledično imaju i manje dece.

Demografi kažu da je društveno-ekonomski napredak šezdesetih pogodovao prinovama. Godine 1960. ljudi su u proseku živjeli nešto duže od 52 godine, a prosečan životni vek u 2017. godini dosegnuo je 72 godine.

To znači da globalno svi živimo duže, pa nam je potrebno više sredstava za život, što povećava pritisak na penzioni sektor i na sektor javnog zdravstva.

Starija populacija brojnija je u razvijenim zemljama sveta. Bolji životni standard znači da u tim zemljama ljudi „traju duže“. Najstarija populacija živi u Japanu, gde se prosečan životni vek približio brojci od 84 godine, što je najviša stopa na svetu.

Godine 2018. osobe starije od 65 činile su oko 27 odsto stanovništva, a udeo dece mlađe od pet godina u ukupnom je stanovništvu Japana iznosio 3,85 odsto.

Ovaj dvostruki izazov japanske vlasti zabrinjava već desetljećima, zbog čega su prošle godine predložili podizanje granice za obveznu mirovinu sa 65 na 70 godina.

Neujednačenost u dobi stanovništva ugrožava i zemlje u razvoju. Kina, na primer, ima mnogo niži udeo starijih od 65 godina (10,6 posto populacije) od Japana, ali zahvaljujući strogom programu kontrole rađanja primenjivanom još od sedamdesetih, ta druga najjača ekonomska sila na svetu ima i relativno nisku stopu plodnosti – 1,6 porođaja po ženi.

Ne treba zaboraviti ni da deca mlađa od pet godina u Kini danas čine manje od šest posto ukupnog stanovništva.

Afričke zemlje na vrhu su popisa zemalja s visokim natalitetom i najbolji su primer dileme „kvantiteta-kvaliteta“, kada je u pitanju stopa rađanja.

Najplodnija zemlja na svijetu sa 7,2 rođene dece po ženi tokom 2017. godine bio je Niger. Ali u afričkim je državama zabeležena i vrlo visoka stopa smrtnosti dece. Na 1.000 novorođenih umre ih čak 85.

Za potrebe održanja populacije, 2,1 je magičan broj. To je stopa nataliteta koju demografi smatraju neophodnom da bi se stanovništvo jedne zemlje obnovilo.

Ipak najnoviji UN-ovi podaci pokazuju da se tek nešto više od polovine zemalja sveta razmnožava tim tempom, njih 113.

Naučnici kažu da je zemljama s višom stopom mortaliteta dece i nižim prosečnim životnim vekom potrebna stopa plodnosti od 2,3, što je prag koji trenutno dostiže tek 99 zemalja sveta.

U Rusiji će, primerice, stopa nataliteta od samo 175 odsto dece po majci doprinijeti naglom padu ruskih žitelja u predstojećih nekoliko decenija. UN-ovo Odeljenje za stanovništvo izračunalo je da će do 2050. godine stanovništvo Rusije pasti s aktuelnih 143 miliona na 132 miliona.

Kina je tokom 2018. zabeležila 1,5 miliona rođenja dece, što je najniži broj u poslednjih više od 60 godina.

Stručnjaci za populaciju upozoravaju da bi ključnu ulogu u ublažavanju učinaka starenja stanovništva trebalo da budu politike koje promošu njihovo zdravlje.

Jedino je sigurno da nam svima sat neumoljivo otkucava.

(N1)

Napišite komentar