Psiholog otkriva koji odbrambeni mehanizam sabotira vaš put do uspeha

Ako bismo morali da izdvojimo koje emocije sabotiraju put ka uspehu, na listi bi se verovatno našli anksioznost, nelagodnost ili strah od promene. Ali prema psihologu sa Harvarda Luani Markes, oni uopšte nisu neprijateljski raspoloženi, ali način na koji se s njima nosimo jeste. Drugim rečima, najveći saboter uspešnog života je – izbegavanje.

Izbegavanje je odbrambeni mehanizam koji donosi trenutno emocionalno olakšanje, ali je dugoročno veoma štetan. Da biste živeli srećno i ispunjeno, potrebno je da naučite da se direktno suočite sa svojim izazovima i strahovima, a stručnjak je sa cnbc.com podelio nekoliko saveta kako da se nosite sa izazovima i izbegnete ih – izbegavanje koje se manifestuje u tri potpuno različiti načini.

Dok jedni beže od neprijatnosti, drugi preterano reaguju na nju, a treći su potpuno paralizovani.

Prevariti um

Tako je izjavila da ako se nađete licem u lice sa lavom, vaš prvi instinkt bi sigurno bio da pobegnete. Ali u stvarnom životu, povlačenje je mnogo suptilnije. Bekstvo u „rijaliti” je čaša vina kojom oslobađate stresa ili poziv šefu da vam je „hladno” i tako izbegavate prezentaciju ili javni nastup koji izaziva nelagodu. Često racionalizujemo takve poteze pa, na primer, sami sebi objašnjavamo da niko zapravo neće ni primetiti da nas nema ili da možda prezentacija ipak nije toliko bitna, da se može preskočiti.

Psiholog predlaže da upravo do takve racionalizacije dođemo identifikacijom određenog straha ili ideje i zapitamo se šta bi, na primer, voljena osoba uradila u ovoj situaciji, koji biste savet dali, ili je zaista tačno da određena situacija toliko vredi bežati, gde su dokazi?

Postavljanjem ovakvih pitanja, odnosno dubljim kopanjem u neprijatne emocije, ali i po sopstvenim mislima, otklanja se štetan narativ, prenosi lidermedia.hr.

Posvećenje je ključ

Za razliku od „odbeglih“, mnogi izbegavaju neprijatnu situaciju tako što idu u juriš, pokušavajući na sve načine da dokažu da su u pravu ili tražeći mišljenje koje je u skladu sa njihovim. Psiholog Markes navodi da treba biti svestan takvih situacija, pa onda napraviti pauzu. Umesto da eliminišete nelagodnost preteranom reakcijom, trebalo bi da sedite sa tim.

Ako, na primer, dobijete zabrinjavajuću prognozu od lekara, prestanite da satima surfujete Internetom i pokušajte da provedete minut-dva sa svojom nelagodnošću, udahnite duboko i pokušajte da imenujete senzacije u svom telu. Problem je možda i dalje prisutan, ali vaš um će se razbistriti i moći ćete lakše da se nosite sa njim.

Mali potezi

Pored pojedinaca koji beže ili preterano reaguju, ima i onih koji ostaju u nekoj vrsti paralize. Ovu sklonost ostajanju u neprijatnim situacijama (nezdrav odnos ili posao) stručnjak poredi sa jelenom u farovima. Pojedinci se tada teše ublažavanjem situacije govoreći sebi da nije tako loše ili da će sve biti u redu, a zapravo izbegavaju da se suoče sa promenama.

Svi koji se prepoznaju u ovoj kategoriji treba da postanu svesni šta mu je zaista važno i da svaki dan naprave jedan mali korak u tom pravcu. Ako vam je porodica na prvom mestu, zakažite vreme za povezivanje sa voljenima svaki dan. Ako imate poslovni san, odvojite mali deo svog vremena da posvetite njegovom ostvarenju. Čak i pet minuta može napraviti veliku razliku i biti katalizator za dugoročni rast i uspeh.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.