Psiholozi su upravo razvili jednostavnu tehniku za prestanak grickanja noktiju

Opsesivno grickanje noktiju, čačkanje kože, čupkanje kose, grickanje usana i obraza samo su neki od repetitivnih ponašanja usmerenih na telo (BFRBs) koja mogu postati izvor teskobe, ali nova istraživanja mogla bi ponuditi nadu za olakšanje.

Iako mnogi ljudi mogu imati jednu od ovih navika u manjoj meri, za manji, ali i dalje značajan broj ljudi ponašanje može izazvati vidljivu oštećenje kože – poput ćelavih mesta, ožiljaka, rana i lezija – i uticati na njihovo mentalno zdravlje, rekao je Stefen Moric, direktor kliničke neuropsihologije u odeljenju za psihijatriju i psihoterapiju na Medicinskom centru Univerziteta Hamburg-Eppendorf u Nemačkoj, a prenosi Net.hr.

U ekstremnim slučajevima opasna po život

„Zapravo većina ljudi tokom svog života pokazuje jednu od ovih navika, posebno grickanje noktiju, u nekoj meri, ali sve to može postati problematično kad se radi prekomerno“, rekao je Moric, koji je i sam nekada grizao nokte. „I mnogi od ovih ljudi takođe imaju paralelne probleme, često kao posledicu, jer se stide svog ponašanja“, rekao je on. „Izbegavaju intimnost, posebno kod trihotilomanije (čupkanje) ili kod čačkanja kože, kao što je skidanje odeće pred partnerom.“ Iako se često krivo percipiraju kao nevažne, ova ponavljajuća ponašanja u nekim ekstremnim slučajevima mogu postati opasna po život. Slučajevi sepse, teške reakcije na infekciju, povezani su s čupanjem kože. A čupanje i jedenje kose doveli su do ozbiljnih problema s stomakom s fatalnim komplikacijama.

Kognitivna bihevioralna terapija, vođena od strane terapeuta, smatra se najboljim tretmanom za problematične BFRB-ove, napomenuo je Moric, ali mali probni eksperiment, čiji su rezultati objavljeni u medicinskom časopisu JAMA Dermatology 19. jula, sugeriše da bi nežna tehnika samopomoći mogla imati neke koristi ako terapeut nije odmah dostupan.

Terapija bi bila idealna, ali malo ko traži pomoć

Često obavijeni sramom i tajanstvenošću, BFRB-ove ne bi trebalo smatrati oblikom samopovređivanja ili samomržnje, rekao je Moric. Oni se tačnije razumeju kao način smirivanja i umirivanja nervnog sistema, posebno pod stresom, kako bi se ublažila dosada ili kao oblik nošenja sa snažnim emocijama poput besa. BFRB-ovi mogu biti automatski, dok gledate televiziju ili učite, ili namerni – na primer, dok stojite ispred ogledala. „I sam sam  grizao nokte, pa se smatram stručnjakom po struci, ali i iskustvom. (BFRB-ovi) pružaju olakšanje, užitak, tako da postoje mešovita osećanja“, rekao je. „Zato je rođena ideja da uradimo nešto što je takođe ponavljajuće i umirujuće, ali nije disfunkcionalno. Takođe je neprimetno.“ Tehnika zamene navike koju su Moric i njegove kolege osmislili uključuje nežno diranje kože na nekoliko različitih načina: kruženje kažiprsta i srednjeg prsta, tapkanje srednjim i kažiprstom na palcu, prekrštene ruke i milovanje podlaktica, kruženje vrhova prstiju po dlanu druge ruke, među ostalima. Ako vas posebno brine čupanje kože, možete kružiti po odeći umesto da dodirujete telo direktno.

Do sada se ignorisala ključna uloga

Moric je rekao da se druge oblike terapije zamene navika obično fokusiraju na „zamrzavanje“ pokreta, poput stiskanja šake ili sedenja na rukama kad osetite potrebu da posegnete za kosom ili kožom, ali hteo je da uvede bezopasan element umirivanja. U studiji je Moric regrutovao 268 osoba s BFRB-ovima – uključujući učesnike koji pokazuju ponašanja poput čupanja kože, trichotilomanije, grickanja noktiju i grickanja usana i obraza – koji su bili stari između 18 i 80 godina. Polovini grupe dat je priručnik koji opisuje tehniku koju je osmislio Moric i njegov tim, dok je drugima rečeno da su na listi čekanja za isti program. Nakon šest nedelja, 54% ljudi u grupi koja koristi tehnike zamene navika izvestilo je o poboljšanju na skali osmišljenoj za merenje ozbiljnosti ponašanja usmerenih na telo u poređenju s 20% u kontrolnoj grupi. Oni koji grizu nokte  čini se da više koriste tehniku. Međutim, probni eksperiment imao je značajna ograničenja – izveden je u kratkom vremenskom razdoblju bez daljeg praćenja, a ispitanici su regrutovani putem društvenih medija. „Ne znamo koliko je efekat trajan“, rekao je Moric. „Nismo napravili nikakvu pravu procenu licem u lice“, dodao je objašnjavajući da mnogi oboleli ne žele da traže pomoć od medicinskog praktičara.

Leče se samo simptomi?

Stejsi Nakel, psihoterapeutkinja i klinička socijalna radnica specijalizovana za lečenje BFRB-ova, rekla je da je jedna od prednosti studije to što su istraživači prepoznali funkciju BFRB-ova kao regulacije emocija, a mislila je da bi tehnika zamene navike mogla biti korisna. „Sviđa mi se što uključuje ideju samoumirivanja jer mislim (da) su neke kognitivne bihevioralne terapije započele s (idejom) da se moramo rešiti (BFRB-ova), a nisu stvarno prepoznale komponentu samoumirivanja“, rekla je Nakel, autorka knjige „Lečenje ponašanja usmerenih na telo: Integrativni psihodinamički pristup.“   Ipak, rekla je da misli da su tehnike zamene navike samo deo veće slagalice lečenja BFRB-ova. „Moramo stati i proveriti i dublje shvatiti koje emocije su u igri. Još je važno rešiti ih na dubljem nivou od samo pronalaženja umirujuće zamene“, rekla je Nakel. „Ako ne lečite korene, dogodi se jedna od dve stvari – ili ljudi preuzimaju druga problematične ponašanja ili se osećaju vrlo razočarano kad se kratkotrajni efekat tretmana usmerenog na simptome smanji.“

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.