Da li ste jedan od onih koji često upadaju u klasičnu zamku pitanja „šta ako“, koja se u psihologiji karakterišu kao anksioznost?
Brinete li se za sve i svašta, zamišljate li da će se sve pretvoriti u katastrofu, iako vam ništa ne garantuje da će se to uopšte desiti. Užasno je lako biti uplašen i uznemiren u ovim čudnim vremenima, a sav taj savet da budete jaki, možete to da uradite, biće dobro i proći će – rastvara se u sekundi kada vas pogodi najmračniji scenario ‘šta ako’ .
I onda? Čak i kada nema virusa, pada ekonomije i gubitka miliona radnih mesta, nervoze, razdvojenosti, kućnog pritvora i kraja života kakvog smo poznavali – ljudi brinu.
Klinički psiholog L. Kevin Čapman sa Univerziteta u Luisvilu bavi se upravo takvim stanjima i pomaže ljudima da preokrenu ta strašna stanja „šta ako“. On nudi tri načina da dođemo k sebi:
1. Zapišite svoje misli
Ako ih zapišete crno-belo, pomoći će nam da steknemo osećaj kontrole, umesto da budemo pasivna žrtva. Takođe ćemo razumeti kakve misli „šta ako“ nam najčešće prolaze kroz glavu.
2. Preduzmite akciju
Kada vam se misli vrte u glavi, osećate se bespomoćno. Produktivna akcija pomaže, a to je svaka akcija koja ide ka rešavanju problema. Šta bi to značilo – ako platite 500 evra kiriju za stan, a oni vam smanje platu, pregovarajte sa gazdom ili pokušajte da nađete dodatni posao – samo da krenete i prestanete da kukate.
3. Naučite da tolerišete anksioznost
Povremena anksioznost je, prema rečima stručnjaka, sasvim normalna. Umesto da ga gurnete pod tepih, prigrlite je. Vežbajte tehnike svesnosti i strategije prihvatanja. Tehnike opuštanja, kao što su dijafragmatično disanje i opuštanje mišića, takođe su dobre.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.