Ruski fizičar zna zašto još uvek nismo upoznali vanzemaljce

Svemir je jako veliko mesto. Ako bismo bili sami u svemiru, bilo bi to strašno gubljenje prostora, rekao je Karl Sagan pogađajući suštinu Fermijevog paradoksa s pitanjem „gde su svi?“.

Ako život na Zemlji nije naročito poseban i jedinstven, gde su sve vanzemaljske civilizacije? Predložena su mnoga objašnjenja kako bi se argumentovalo zašto se čini da smo sami u ogromnom svemiru, ali nijedno od njih nije naročito uverljivo, a ljudi i dalje tragaju za rešenjem te zagonetke.

Ako se uzme da svemir postoji nekih 14 milijardi godina, da je nastalo toliko i toliko milijardi zvezda, s toliko i toliko planeta pogodnih za život, kako je moguće da još nismo imali kontakt s vanzemaljcima. Postoji li biološko ili sociološko objašnjenje za tako nelogičnu „Veliko ćutanje“?

Ruski fizičar Aleksandar Berezin s Nacionalnog istraživačkog univerziteta za elektronsku tehnologiju (MIET) ima drugu ideju. Naziva je rešenjem „Prvo i poslednje“ rešenje Fermi paradoksa. U njemu on sugeriše da jednom kad neka civilizacija dostigne mogućnosti širenja preko zvezda, neminovno će izbrisati sve ostale civilizacije, piše IFL Science.

To mračno rešenje ne naglašava postojanje zle vanzemaljske rase, već pre to da nas vanzemaljci ne primećuju, a njihova eksponencijalna ekspanzija preko galaksije važnija im je od naše sudbine.

– Oni nas jednostavno neće primetiti, kao što građevinske firme ne obraćaju pažnju na mravinjake na gradilištima – piše Berezin u svom radu.

Međutim, s druge strane on smatra da je i sam razlog zašto ljudi još uvek postoje taj da mi zapravo nismo mravi, već smo sami budući uništavači brojnih civilizacija.

– Ako je takva hipoteza tačna, ona znači jednu stvar za našu budućnost, a to je da smo mi prvi koji su stigli u međuzvezdani stadijum i najverovatnije ćemo zadnji iz njega otići – objašnjava Berezin.

Berezinovo rešenje paradoksa proizlazi iz nekoliko pojednostavljenja pretpostavki. Na primer, naša definicija života zavisi od sedam parametara, ali za Berezina je važan samo jedan: rast. Rast je podsticaj za širenje izvan planete porekla, a ako guranje ka ekspanziji postane dominantna sila, posrnuće bilo koji drugi postojeći život u svemiru. Kolonijalizam i kapitalizam dva su istorijska primera takvih sila.

Dakle, da li je to to? Moramo li ili otići u svemir, osvojiti ili biti uništeni? Pa, Berezin se nada da nije u pravu. Još jedan zahtev njegovog rešenja je da se život može naći samo kada je vrlo blizu, a ne na udaljenosti. Dakle, pronalazak vanzemaljskog života pre nego što smo na putu uništenja mogao bi nas samo učiniti pristojnom civilizacijom.

Godine 2015. pokrenut je sto miliona dolara vredan projekt pod imenom „Breakthrough Listen“. On traži signale koji bi mogli da dolaze od drugih civilizacija. „Prati“ više od milion nama najbližih zvezda i sto galaksija. Astronomi koriste i neke nove tehnike u potrazi za životom u svemiru.

Traže zvezde s neobičnim pražnjenjem energije i svetla koji možda indiciraju postojanje megastruktura koje su sagradile napredne civilizacije. Posebno ih fascinira zvezda udaljena 1.300 svetlosnih godina, po imenu Tabby’s koja pokazuje neobične promene u jačini svetlosti koje nauka, barem za sada, ne može objasniti.

U isto vreme astrobiolozi traže dokaze o jednostavnim oblicima života bližim našoj planeti. Mikroorganizmi možda bujaju ispod neplodne površine Marsa. Ili na mesecima Jupitera ili Saturna, u slanim okeanima vode koji su otkriveni ispod njihovih ledenih pokrivača.

Saturnov najveći mesec Titan nema tekuće vode, ali ima mora i reke sačinjene od tečnog metana i etana u kojima, možda, preživljava neki oblik života baziran na ugljovodoniku.

Za sada je Fermijev paradoks neobjašnjen i nerazjašnjen, ali tehnološki napredak, nova otkrića u biologiji i hemiji znače da smo sve bliži onome što će, nesumnjivo, biti najveće naučno otkriće veka.

Elen Stofan predviđa da ćemo dokaze jednostavnog života na Marsu ili na dalekom mesecu pronaći tokom sledećih 10 do 30 godina. Ipak, ona smatra da će biti reč o nečemu poput mikroba ili algi, a ne o podvodnim gradovima u metanskim jezerima Titana.

Time se pitanje Gde su svi, zapravo pretvara u ono sofisticirano – Šta tačno smeta beskonačno puno glupim molekulima da se ‘okupe’ i formiraju izobilje inteligentnog života?

Razmislite o svim činiocima koji su potrebni kako bi se stvorio čovek. Najpre, tu je iskra života koju prati stvaranje jednostavnih stanica zatim kompleksnih višećelijkih organizama, zatim formiranje organa poput mozga. Ako je inteligencija poput one čovekove retka, znači da je jedan ili neki od tih koraka potpuno nepremostiv.

Npr. vidljivo je kako na zemlji živi nekoliko miliona vrsta, ali samo je jedna kreirala civilizaciju, za koju znamo. Relativna tišina svemira ukazuje na neku vrstu „Velikog filtera“ koji ograničava stvaranje inteligentnih bića.

Zlokobnije je mišljenje koje slede neki naučnici da se taj Veliki filter ne nalazi u našoj prošlosti, već u budućnost. Dakle inteligentni život nije redak, nego se pojavljuje nekoliko hiljada godina pre nego je, iz tajanstvenih razloga, izbrisan iz postojanja, prenosi Express.hr.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.