Sigurni signali da imate posla s pasivno agresivnom osobom: Evo kako da se zaštitite

Većina ljudi dobro i lako uočava otvoreno agresivne ljude. Iako se ne osećate prijatno kada vas neko vređa, kritikuje ili omalovažava, znate tačno šta vas povređuje. Međutim, ponekad ljudi oko nas, uključujući blisku porodicu, prijatelje i kolege, čine da se osećamo nelagodno, ali ne možemo da shvatimo zašto.

Na primer, vaš kolega možda neće uspeti da vas pozdravi u hodniku treći put za nedelju dana. Uveravate sebe da je to verovatno greška, ali osećate da nešto nije u redu.

Ako se to često dešava s jednom ili više osoba u vašem okruženju, verovatno imate posla sa osobom koja pokazuje pasivno agresivno ponašanje koje je mnogo teže otkriti nego otvoreno agresivno ponašanje. Pasivna agresivnost jeste tendencija uključivanja u indirektno izražavanje neprijateljstva kroz radnje kao što su suptilne uvrede, mrzovoljno ponašanje, tvrdoglavost ili namerni neuspeh u izvršavanju zahtevanih zadataka.

Pasivno agresivno ponašanje je implicitno ili indirektno, zbog čega ga je teško uočiti, čak i kada osećate psihološke posledice.

Ovo su najčešći primeri pasivno agresivnog ponašanja i pet sigurnih znakova da je osoba pasivno agresivna:

1. Ignorisanje ili tretman tišinom

Tretman tišinom se sastoji od potpunog ignorisanja druge osobe, odbijanja da odgovori na sva pitanja te osobe, pa čak i odbijanja da prizna njihovo prisustvo. Ova vrsta tretmana tišinom nije naročito pasivno agresivna jer je vrlo eksplicitna. Ali postoje suptilniji načini na koje vas osoba može podvrgnuti tretmanu tišine. Na primer, možda vas „slučajno“ ne prepozna u hodniku na poslu. To može da se dešava nasumično, pa imate problema da znate da li je to namerno ili slučajno. Isto se može dogoditi na sastancima ili tokom drugih interakcija. Vaš kolega može namerno ignorisati vaše komentare, ali to će činiti nedosledno, tako da zaista ne možete reći da li je namerno ili ne.

2. Suptilne uvrede

Većina nas prepoznaje kada smo otvoreno uvređeni. Međutim, suptilne uvrede ćete teže prepoznati. Kolega se može pretvarati da vam daje kompliment, ali kad dobijete priliku da razmislite o tome, shvatite da je to zapravo prikrivena uvreda. Na primer, predate izveštaj svom šefu. On to čita i govori vam da ste uradili dobar posao (kompliment), ali zatim dodaje da je izveštaj bio „skoro jednako dobar kao i izveštaj drugog kolege“ (suptilna uvreda). Suptilna uvreda se takođe može sastojati od skrivenog ili poluskrivenog upućivanja na vaše najslabije tačke. Recimo da je jedan kolega diplomirao na prestižnom fakultetu, a vi ste stekli diplomu na privatnom fakultetu. Ako vaš kolega često navodi nebitne reference o tome gde ste

3. Mrzovolja i mrak

Neprijatno je biti u blizini ljudi koji su suptilno mrzovoljni, mračni ili ćudljivi. Gotovo je isto kao i biti u blizini ljudi koji se eksplicitno ovako ponašaju. Na primer, osoba (ako se uopšte udostoji da odgovori), može odlučiti da odgovori na vaš nevin komentar, pitanje ili primedbu na pomalo negativan način. Mrzovoljna osoba se neće nasmejati, čak ni kada kolega ispriča vic, a ostatak kancelarije se glasno smeje. Ljudi koji pokazuju mrzovoljno ponašanje mogu se suptilno žaliti na sve oko sebe, čineći da se svi na radnom mestu osećaju nelagodno i tužno, a da uopšte ne znaju zašto se tako osećaju.

4. Tvrdoglavost iz inata

Tvrdoglavost može biti korisna osobina ličnosti u nekim situacijama, posebno kada je važno zauzeti stav i zadržati svoj položaj. Ali ponekad je tvrdoglavost samo način da se neko kazni. Indirektno tvrdoglava osoba obično će strogo braniti svoj stav ili gledište i imati dobre argumente, pa ne možete jednostavno odbaciti ono što govori na osnovu nedostatka obrazloženja. Istovremeno, jasno je da brani svoj stav samo zato što zna da će to iznervirati vas ili ostale koji ga moraju slušati.

5. Neuspešno obavljanje zadataka

Većina nas poznaje tvrdoglavu decu. Kada deca dostignu određeni uzrast, odbijaju da rade ono što im se kaže. Ali deca su deca. Manje je lako shvatiti kada se odrasla osoba ponaša na ovaj način. Možda imate kolegu koji skoro uvek nađe način da izbegne zadatke koje treba da obavi. Punu odgovornost prepuštaju drugima ili preuzimaju zadatak, a zatim ga ne završavaju na vreme. Ako je to rezultat stresa povezanog s poslom, problema u kući ili sklonosti ka odlaganju odnosno prokrastinaciji, onda to možda nije slučaj pasivno agresivnog ponašanja. Ali ako je učestalo i očigledno se ne pripisuje nezavisnim, spoljašnjim faktorima, može biti namerno i računati se kao pasivno agresivno ponašanje.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.