U trendu

Šta bi se desilo s planetom kad bi ljudi nestali: Snimak koji šokira (video)

Koliko nam nauka govori, Zemlja postoji oko 4,5 milijardi godina, a ljudi je nazivaju svojim domom samo 200.000 godina. Stoga je logično tvrditi kako je naša planeta postojala i razvijala se pre nas, a to će i nastaviti ako ljudi jednom više ne bude.

A šta bi se dogodilo ako nestanu ljudi sa Zemlje – po predviđanjima stručnjaka i naučnika?

Nakon nekoliko sati

Da ljudi nestanu, ne bi trebalo dugo da se efekat oseti u svetu. U samo nekoliko sati dogodile bi se šokantne promene, a planeta kakvu znamo bi se zauvek izmenila, piše 24sata.hr.

Budući da većinu električnih centrala širom sveta pokreću fosilna goriva koje proizvode ljudi koji vode te elektrane, struje širom sveta bi nestalo. To znači da bi se sva svetla i postrojenja koja pokreće ta struja naprosto ugasili. Svet bi se zamračio, a ostalo bi tek onoliko struje koliko je proizvode solarni paneli i vetro-elektrane.

Nakon nekoliko dana

U 48 sati bez ispravnog održavanja ugasile bi se i vetro-elektrane i solarni paneli, pa nimalo struje ne bi bilo. Kućni ljubimci bi počeli da gladuju i umiru od dehidratacije, budući da nisu prilagođeni za samostalno preživljavanje. Patila bi i stoka na farmama. Železničke stanice i sva podzemna infrastruktura bi se verovatno brzo potopila, budući da pumpama koje to sprečavaju upravljaju ljudi.

Nakon nekoliko sedmica

Neke životinjske vrste koje su ljudi „dizajnirali“ poput buldoga i terijera, izumrli bi vrlo brzo nakon ljudi. Veliki bi psi, zahvaljujući svom instinktu preživljavanja, počeli da formiraju velike čopore i počeli bi da love manje životinje u potrazi za hranom. Sve pripotomljene životinje postale bi plen za već postojeće divlje životinje koje bi, bez ljudi kojih se klone, počele da naviru i u gradove. Za nekoliko sedmica brojne životinje zatvorene u zoološkim vrtovima bi verovatno uspele da pobegnu i ubrzo bi postale predatori kao i njihovi preci.

Nakon mesec dana

Voda koja pomaže u rashlađivanju brojnih nuklearnih elektrana širom sveta bi isparila, što bi izazvalo devastirajuće nuklearne eksplozije. Milioni životinja i biljaka bi umrli od radijacije ili raka uzrokovanog tim eksplozijama. Sistemi kanalizacije koji se oslanjaju na ljudsko upravljanje bi takođe prestali da rade, a nakon nakupljanja prekomernih količina bez regulacije, sav bi se sadržaj izlio u reke i jezera. To bi ubilo većinu divljeg života u njima, uništavajući cele ekosisteme. Hemijske i industrije proizvodnje gasa bi takođe počele da utiču na okolinu jer bi se hemikalije otpustile u atmosferu, dok bi prirodni gas započeo požare koji bi trajali danima.

Nakon godinu dana

Kad bi ljudi nestali, nakon godinu dana Zemlja bi počela da se „samoizgrađuje“ jer ne bi imao ko da je kontroliše ili modelira. Srećom, planeta bi uspela da se oporavi od svih nuklearnih, hemijskih i sličnih katastrofa prilično brzo. Bez iznenađenja, svi materijali koji bi inače bili reciklirani, poput plastike i elektronike, sada bi se našli u vodenim tokovima. Godinu dana nakon nestanka ljudi sateliti bi počeli da padaju s neba, tvoreći spektakl koji bi ličio na kišu meteora.

25 godina kasnije

Bez ljudi i njihovog mutiranja gena biljaka, one bi rasle veće, ali i lakše pri čemu bi neke vrste izumrle, a one otpornije doživele ogromnu ekspanziju. Bilo bi potrebno oko dve decenije da se vegetacija vrati u svoje prirodno, originalno stanje. Biljke bi preuzele i gradove nekad popularnih ulica i aleja koje bi sada prekrila trava, grmlje i drveće. S vegetacijom bi došle i životinje koje od nje zavise kao od izvora hrane. Tako bi gradove preplavio divlji život, a zgrade i domovi bi bez održavanja masovno propadali. Gradovi poput Dubaija i Vegasa bi se vratili u svoje prirodno stanje – pa bi ih sasvim prekrio pesak iz pustinja. Počeo bi da se vidi i nedostatak zagađenja uzrokovan ljudima, te bi se vidljivost izuzetno povećala.

300 godina kasnije

Životinje sada vladaju svetom, a nekad ugrožene životinje poput slonova bi sa sasvim oporavile od ljudskih uticaja koji su ih ugrozili, kao što je trgovanje slonovačom. Verovatno je i da bi se egzotične životinje iz zooloških vrtova raširile i razmnožile u okolnom području, pa bi njihova distribucija širom sveta bila poprilično raznolika. Lavovi i slonovi koji su nekad Afriku smatrali svojim domom verovatno bi jurili Berlinom, Parizom i Njujorkom. Velike čelične konstrukcije poput mostova i nebodera bi počele da padaju zbog nagrizajuće korozije. Morski svet bi se takođe oporavio i neverovatno razvijao bez ljudi, a svetska mora bi postala preplavljena životom.

10.000 godina kasnije

Svi gradovi i svaki mogući podsetnik na postojanje ljudi bi nestali, izuzev nekoliko kamenih struktura koje su i do danas odolele zubu vremena jer su izrađene za večnost. Pretpostavlja se kako bi među njima bile samo egipatske piramide, Veliki kineski zid i spomenik Maunt Rašmor, kao jedini dokaz da smo nekad bili tu, ali teško da bi neko mogao pomisliti kako smo nekad vladali svetom.

50 miliona godina

Jedina stvar koja je povezana s ljudima, a preživjela bi 50 miliona godina bi bila plastika u fosilima koja bi mogla da zbuni vanzemaljce budućnosti ako bi se zatekli na Zemlji. Planeti bi trebalo još dodatnih 50 miliona godina da se reši plastike i tog poslednjeg traga ljudskog postojanja.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pogledaj komentare (1)