U trendu

Šta bi se dogodilo kad bi pčele izumrle? Sve ove namirnice više nikad ne bismo okusili

ijedna od posljednjih deset godina nije bila dobra godina za pčelarstvo, a zbog klimatskih promjena sve su češći slučajevi uginuća pčelinjih društava, upozoravaju moslavački pčelari povodom 20. maja Svjetskog dana pčela, prenosi HINA.

Da bi podigle svest o značaju pčela i upozorile na pad njihovog broja, Ujedinjene nacije su 2017. godine proglasile 20. maj za Svetski dan pčela. Inicijativu za to je pokrenula Slovenija, a datum je izabran u čast rođenja Antona Janše, oca modernog pčelarstva.

Svetski dan pčela 2024. fokusira se na temu „Pčele u saradnji sa mladima“, koja naglašava važnost uključivanja mladih u napore pčelarstva i očuvanja oprašivača, prepoznajući ih kao buduće čuvare naše životne sredine.

Klimatske promene su uticale na ponašanje pčela koje su zbunjene i nervozne zbog čestih i naglih vremenskih promena, a probleme pčelarima zadaje i upotreba insekticida i herbicida u poljoprivrednoj proizvodnji.

Koliko su pčele važne za čovečanstvo?

Svet kakav poznajemo zavisi od pčela. Ne samo da bi naša planeta postala besmisleno gubljenje prostora bez meda, već se najmanje trećina naše hrane direktno oslanja na pčele za oprašivanje.

Iako se žitarice prvenstveno oprašuju vetrom, većinu voća, orašastih plodova i povrća oprašuju pčele, a prema Greenpeace-u, 70 od 100 najboljih useva za hranu za ljude – koji obezbeđuju oko 90 odsto svetske ishrane – oprašuju pčele.

Gotovo je nemoguće izmeriti ili kvantifikovati ogromnu važnost ovih čupavih, krilatih insekata za svet, ali to nije sprečilo ljude da pridaju novčanu vrednost uslugama pčela u poljoprivredi.

Procenjuje se da pčele i drugi insekti zaprašivači, kao što su ose, imaju globalnu ekonomsku vrednost od oko 120 milijardi funti (140,22 milijarde evra), piše Independent.

Iako bi ljudi teoretski mogli da prežive u bilo kojoj pustoši na svetu bez pčela, naša ishrana bi bila ozbiljno ograničena. Osim hroničnog nedostatka ukusnog meda, voće bi uveliko nestalo sa našeg drveća, a supermarketi bi imali oko polovinu količine povrća koje trenutno imaju.

Šargarepa, jabuka, dinja, luk, limun i brazilski orasi postali bi zaboravljena roba iz luksuznog prošlog vremena.

Posledice bismo osetili vrlo brzo

U roku od samo tri meseca od izumiranja poslednje pčele, proizvođači bi se suočili sa rekordno niskim prinosima. U gradovima bi trgovci pokušavali da objasne potrošačima zašto je cena bademovog putera utrostručena.

U roku od šest meseci, mnogi farmeri – posebno mali proizvođači – verovatno će se suočiti sa teškim odlukama o pretvaranju svojih polja u pšenicu. Do kraja prve godine imali bismo veoma blagu i dosadnu ishranu.

Iako to ne bi bio kraj čovečanstva, naučnici ističu da bi bilo mudro razmisliti malo o lancu događaja koji bi nas doveli do ove tačke — i da li postoji način da se to izbegne.

„Ako pčele nestanu sa planete Zemlje, ljudima kao vrsti će ostati oko četiri godine života“, poznata je izjava Alberta Ajnštajna. Pad populacije pčela u poslednje vreme sve više zabrinjava, broj oprašivača, uključujući i pčele, u Evropi je smanjen za tri četvrtine u poslednjih 30 godina.

Šta ljudi mogu da urade da izbegnu katastrofu?

U svetu i kod nas beleži se značajno smanjenje broja pčelinjih društava, najviše kod divljih pčela i leptira. Prema Evropskoj Crvenoj listi ugroženih životinja, jedna od deset vrsta pčela i leptira je na ivici izumiranja.

Najugroženiji su bumbari, gde je na svake četiri vrste jedna vrsta pred izumiranjem, dok su i ostali oprašivači zabeležili smanjenje populacija i broja vrsta.

Glavni razlozi smanjenja broja pčela su nekontrolisana upotreba pesticida, nedostatak cveća i krčenje šuma. Jedan broj aktivista stoga zahteva zabranu upotrebe pesticida, korišćenje prirodnih alternativa i praćenje zdravlja i opstanka pčela.

Da bismo zaštitili pčele i oprašivače, potrebno je da održavamo i obnavljamo njihova staništa u poljoprivrednim i urbanim sredinama, promovišemo biološku kontrolu štetočina i smanjujemo upotrebu pesticida.

Preporučuje se i sadnja medonosnog cveća i biljaka, sve više u gradovima, umesto košenja parkova i zelenih površina, na njima se sadi divlje cveće, a prirodi je dozvoljeno da bude priroda, prenosi Net.hr.

Iskustvo pokazuje da su se pčele vratile u cvetne površine, a gradovi su smanjili troškove košenja zelenih površina.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.