Šta nas čini srećnima: Naučnici došli do jednostavnog zaključka, trik je u ovome

Harvardska studija o ljudskom životu, započeta pre više od 80 godina, pokazala je šta ljude zaista ispunjava srećom i pozitivno utiče na njihovo zdravlje.

Luksuzan odmor, statusni simboli, druženje s uticajnim ljudima, sve to i mnogo više – nije formula srećnog života! U prilog tome govori i najnovija knjiga ‘Lessons from the World’s Longest Scientific Study of Happiness’ čiji su autori psihijatar i psihoanalitičar Robert Valdindžer i profesor psihologije Mark Šulc, a nastala je na osnovu najduže sprovođene harvardske studije, odnosno priča i iskustava njenih učesnika. Studijom je dokazano da snaga naših veza i odnosa s drugim ljudima može pozitivno da utiče na funkcionisanje celog organizma. Jednostavno, što su naši odnosi jači, verovatnije je da ćemo živeti srećnije, zadovoljnije i uopšteno zdravije.

Ova najduža studija na svetu započela je 1938. godine, a cilj je bio da se istraži šta ljude čini srećnima i uspešnima. Nakon što je u početku obuhvatila 724 učesnika – dečake iz siromašnih i problematičnih porodica u Bostonu i studente Harvarda, u studiju je tokom vremena uključeno i više od 1300 potomaka početne grupe. Istraživači su povremeno intervjuisali učesnike, tražili od njih da ispune upitnike i prikupljali podatke o njihovom fizičkom zdravlju. Vođe studije pratili su kako počinju i prekidaju veze, doživljavaju uspehe i neuspehe na poslu, postaju majke i očevi.

‘To je najduža dubinska studija o ljudskom životu ikada sprovedena i dovela nas je do jednostavnog zaključka – dobri odnosi vode do zdravlja i sreće. Trik je u tome što se odnosi moraju negovati’, ističu autori ovog bestselera. A koje osnovne lekcije donose rezultati studije?

Veze nas održavaju srećnima i zdravima tokom života, a usamljenost ugrožava naše zdravlje.

Ljudi koji su izolovaniji nego što bi to želeli imaju tendenciju bržeg pogoršanja zdravlja od onih koji se osećaju povezani s drugima. Usamljeni ljudi takođe žive kraće. Hronična usamljenost 26 posto povećava šanse za smrt osobe u bilo kojoj dobi.

Nažalost, osećaj nepovezanosti s drugima je u porastu.

Skoro jedan od četiri Amerikanca tvrdi da se oseća usamljeno, a u Velikoj Britaniji imenovan je ministar za usamljenost kako bi se odgovorilo na veliki javnozdravstveni izazov. Dakle, ako želite da odaberete ono što vam može pružiti zdravlje i sreću, nauka navija za tople odnose i kontakt s prirodom.

Odnosi zahtevaju aktivno održavanje i obnavljanje

Poput mišića, zanemarene veze atrofiraju.

‘Kada su učesnici harvardske studije navršili 70, 80 godina, pitali smo ih žale li zbog nečega u životu. Mnogi su patili zbog neodržavanja nekada lepih odnosa. Govorili su o prijateljima s kojima su izgubili kontakt i bliskoj rodbini s kojom su želeli da provode više vremena’, ističu autori studije, a prenosi Story.hr.

Pažnja je naš najvredniji resurs

Kako bi trebalo da trošimo svoje vreme i pažnju? Zbog kratkoće i neizvesnosti života ovo pitanje duboko utiče na naše zdravlje i sreću. Jedna od važnih lekcija iz knjige glasi da se češće setimo i posvetimo vreme dragim ljudima, članovima porodice i prijateljima koje iskreno volimo.

Nikada nije kasno poboljšati odnose s drugima

Živimo u svetu napredne tehnologije koji je pak željan istinske ljudske povezanosti. Veze su komplikovane, baš kao i život, ali vredi boriti se za ljude koji nam donose veselje. Dolaze s radošću i izazovom, ljubavlju, ali i bolom. Gotovo je nemoguće imati jedno bez drugog. Dobar život zapravo čine stvari koje su teške. Izazovi su prilike za rast. Važno je naučiti kako bolje upravljati izazovima u vezi, tvrde autori knjige Valdindžer i Šulc.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.