Stalno vam je vruće i znojite se? To može biti pokazatelj ozbiljnih problema sa zdravljem

Leto je doba u kojem podrazumevamo da nam je stalno vruće, ali stručnjaci tvrde da bi osobe koje učestalo pate zbog nesnosnih vrućina trebalo da obrate pažnju na nekoliko potencijalnih problema sa zdravljem koji izazivaju upravo ove neprijatne simptome.

Naleti vrućine prirodna su posledica menopauze ili reakcija na nešto što smo popili ili pojeli. Ali mogu biti pokazatelj i ozbiljnijeg zdravstvenog problema, kao što je hipertireoza, dijabetes ili, u najgorem slučaju, rak, prenosi Tportal.hr.

U nastavku donosimo pregled simptoma i potencijalnih uzroka koji izazivaju stalan osećaj vrućine, a koji nije povezan (samo) s visokim letnjim temperaturama.

Zašto nam je vruće?

Osećaj vrućine povezan je s načinom na koji telo reguliše temperaturu. Malo područje u mozgu koje se zove hipotalamus deluje kao termostat, održavajući telesnu temperaturu od 37 stepeni Celzijusa.

Kad je telo previše toplo, hipotalamus pokreće znojenje i otvara krvne sudove blizu površine kože kako bi ohladio čitav organizam.

‘Ali kada osećate prekomernu vrućinu, možda postoji problem s vašim sistemom regulacije temperature’, kaže dr. Horvic iz klinike Klivlend pa opisuje što sve može uzrokovati vrućinu:

– netolerancija na toplotu smanjuje sposobnost prilagođavanja na toplije temperature. ‘Možete osećati vrućinu i znojiti se na temperaturama koje drugi smatraju ugodnima’, ističe dr. Horvic

– valunzi: zdravstveni radnici veruju da su to brzi, preterani pokušaji da se tilo reši vrućine. Valunzi su upravo ono što im naziv govori – iznenadni valovi vrućine, znojenja i crvenila. Kada su jaki, mogu vas ostaviti iscrpljenima i oblivenima znojem i poremetiti san.

‘Osećaj vrućine može biti prirodna pojava ili simptom ozbiljnijeg stanja. Je li to razlog za zabrinutost, u zavisnosti od uzroka’, ističe lekar s klinike Klivlend pa navodi nekolicinu uzroka koji dolaze s ozbiljnim rizicima po zdravlje.

Kofein, alkohol i začinjena hrana

‘Ono što jedete ili pijete može uticati na vaše telo na različite načine jer u nastojanjima regulacije onoga što u njega unosite dolazi do osećaja vrućine i pojave znoja’, kaže dr. Horvic i navodi primere:

kofein koji se nalazi u kafi, čaju i gaziranim sokovima ubrzava otkucaje srca i metabolizam, zbog čega možete osećati nalete vrućine

alkohol pojačava znojenje i dotok krvi u kožu, zbog čega dolazi do povećanja telesne temperature

začinjena hrana stvara utisak toplote pa telo počinje da aktivira proizvodnju znoja kako bi se ohladilo.

Lekovi

Osećaj vrućine i znojenja je nuspojava nekih lekova, kao što su:

antidepresivi i lekovi protiv anksioznosti
lekovi za poremećaj pažnje s hiperaktivnošću (ADHD)
sredstva za hemoterapiju
lekovi za erektilnu disfunkciju
nesteroidni protivupalni lekovi (NSAID)
steroidi
lekovi za štitnjaču

‘Ako počinjete da uzimate novi lek, mogli biste privremeno da osećate vrućinu dok se vaše telo prilagođava’, objašnjava dr. Horvic i dodaje:

‘Ali ako i dalje imate simptome nakon mesec dana, obavestite svog lekara. Oni mogu razmotriti vašu zabrinutost i prilagoditi lekove ili dozu ako je potrebno.’

Trudnoća

Trudnoća može biti predivan period, ali to su i meseci u kojima telo prolazi kroz neke dramatične promene. Glavobolje, bolovi u leđima i zatvor samo su neki od uobičajenih simptoma povezanih s trudnoćom.

‘Normalno je da vam je vruće dok ste trudni. Ova reakcija je posledica povišenih hormona i veće količine krvi koja teče kroz vaše telo. Kao i većina simptoma povezanih s trudnoćom, taj osećaj vrućine nestaće nakon porođaja’, napominje lekar.

Menopauza

Jedan od najčešćih uzroka valunga i noćnog znojenja je menopauza. Nastupa nakon prestanka ciklusa menstruacije jer jajnici prestaju da proizvodite estrogen i progesteron.

Menopauza obično počinje između 45. i 55. godine. Simptomi, uključujući valunge, mogu se pojaviti i čitavu deeniuju ranije, u periodu koji se naziva perimenopauza.

‘Mnoge žene doživljavaju valunge povezane s menopauzom. Srećom, imamo mnogo efikasnih mogućnosti za ublažavanje teške nelagodnosti koju osećaju neke žene. Ako imate talase vrućine, dogovorite sastanak i razgovarajte o tome sa svojim lekarom’, kaže dr. Horvic.

Starija dob

Kako starite, vaša se telesna temperatura menja, a osobe starije od 65 godina često se teže prilagođavaju na hladnoću ili vrućinu.

‘Starije osobe manje se znoje i imaju lošiju cirkulaciju. Takođe mogu imati zdravstvene probleme ili uzimati lekove koji utiču na regulaciju temperature, čime dolazi do pogoršanja problema s vrućinom’, ističe doktor.

Kad je napolju vruće, starije osobe mogu intenzivnije osetiti toplotu. Takođe su izložene većem riziku od poteškoća povezanih s vrućinom, kao što su iscrpljenost ili toplotni udar.

Život s prekomernom težinom

Ljudi koji imaju prekomernu težinu ili pate od gojaznosti zadržavaju više telesne toplote.

‘Ako ste zainteresovani za mršavljenje i održavanje težine, pitajte svog lekara o sigurnim i efikasnim opcijama’, napominje dr. Horvic.

Hipertireoza

Kao deo endokrinog sistema, štitna žlezda proizvodi hormone koji kontrolišu mnoge telesne funkcije.

Ako je štitnjača hiperaktivna, proizvodi previše hormona, a taj višak može uzrokovati neredovite menstrualne cikluse i nepodnošljivost toplote.

Ako je za vaše učestale probleme s vrućinom kriva štitnjača, verovatno ćete osetiti druge simptome, kao što su umor, proređena kosa, nenamerni gubitak težine i poteškoće s koncentracijom.

Šećerna bolest

Dijabetes se javlja kada telo ne može da reguliše šećer. Insulin je hormon koji pomaže da se kontroliše njegova količina u krvotoku, a otpušta ga gušterača kada nakon obroka poraste šećer u krvi.

Postoje dve vrste dijabetesa:

dijabetes tipa 1: telo ne proizvodi insulin
dijabetes tipa 2: ćelije ne reaguju na insulin kako bi trebalo

‘Nivo šećera u krvi koji je previsok ili prenizak može dovesti do toga da osećate izuzetnu vrućinu i znojite se. Ovaj problem se može pojaviti ako se dijabetes ne tretira na odgovarajući način. Takođe, to može biti rani znak bolesti’, upozorava lekar i dodaje:

‘Ako sumnjate na ovaj problem, obratite pažnju na rane znakove dijabetesa i razgovarajte sa svojim lekarom. Zdrava ishrana i redovna fizička aktivnost važni su za regulaciju šećera u krvi.’

Anksioznost i depresija

Tokom stresnih razdoblja ili perioda u životu u kojima osećamo pojačan strah i stalnu neizvesnost, nervni sistem pokreće reakciju borbe ili bega. Ovaj odgovor usporava manje važne telesne funkcije i pojačava čula, pomažući vam da preživite.

Ako ste anksiozni i depresivni, mozak vam može reći da ste u opasnosti čak i kad niste, kaže dr. Horvic. Kako nervni sistem reaguje na stres, srce i disanje se ubrzavaju, pa možete osećati toplotu.

Fibromialgija

Fibromialgija je hronična bolest koja uzrokuje povećanu osetljivost na bol. Osećaj vrućine i znojenja mogu biti jedan od simptoma, s problemima sa spavanjem, osećajem mentalne ‘zamagljenosti’, glavoboljama i umorom.

‘Iako je osećaj vrućine i znojenja povezan s fibromialgijom, većina ljudi s ovim stanjem takođe će imati druge povezane simptome. Kroz lekove i druge strategije ličenja možemo pomoći pacijentima da pronađu olakšanje’, napominje dr. Horvic.

Rak

Nekoliko vrsta raka može uticati na nivo hormona i učiniti da osećate da vam je vruće. Na primer:

Neuroendokrini tumori javljaju se u endokrinim ćelijama koje proizvode hormone i nalaze se po celom telu. Neki neuroendokrini tumori proizvode dodatne hormone koji mogu dovesti do karcinoidnog sindroma. Najčešći simptom karcinoidnog sindroma je osećaj crvenila i toplote.

Feohromocitomi su tumori nadbubrežne žlezde. Proizvode previše adrenalina, zbog čega mogu stvoriti osećaj vrućine.

‘Neuroendokrini tumori i feohromocitomi retki su karcinomi. Kada je reč o tome zašto vam je vruće, oni su puno ređi od drugih potencijalnih uzroka’, tvrdi doktor.

Kako smanjiti stalne osećaj nesnosne vrućine?

Dr. Horvic preporučuje da pratite svoje simptome, kako ih osećate i kada se pojavljuju. Osećate li stalno da vam je vruće? Osećate li talase vrućine ili noćno znojenje?

‘Osećaj vrućine u vezi s hranom, kofeinom ili alkoholom uobičajen je i ne bi trebalo da vas zabrinjava. Ali ako osećate da ne možete regulisati telesnu temperaturu ili ako vam vrućina smeta u životu, vreme je da razgovarate sa svojim lekarom’, naglašava dr. Horvic i zaključuje:

‘Lekar će proveriti vaše simptome i pomoći da se odrede sledeći koraci. Možda će preporučiti krvne analize, dodatno praćenje ili upućivanje stručnjaku. U svakom slučaju, lekar će vam pomoći da shvatite zašto vam je vruće i pronađete strategije koje će vam pomoći da se ohladite.’

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.