Stari običaj: Znate li zbog čega mnogi kucaju u drvo za sreću?

U mnogim kulturama, uobičajeno je sujeverje da ljudi kucaju o drvo kako bi prizvali sreću ili odbili nesreću. Ipak, dok je izraz ‘kucati o drvo’ poznat od 19. veka, čini se da nema univerzalnog dogovora o tome kako je nastao.

Jedno od najčešćih objašnjenja za ovaj fenomen je običaj iz drevnih poganskih kultura, kao što su Kelti, koji su verovali da duhovi i bogovi žive u stablima.

Kucanje o deblo stabla verovatno se praktikovalo kako bi se pokrenulo dobro raspoloženje i zatražila zaštita natprirodnih bića. Takođe, to je mogao da bude način iskazivanja zahvalnosti za sreću koju čovek ima.

Još jedna teorija jeste da su ljudi kucali o drvo kako bi izbegli zle duhove ili ih sprečili da slušaju kad su se hvalili zbog svoje sreće, čime se sprečavao preokret njihove sreće u nesreću. U međuvremenu, hrišćani često povezuju ovu praksu s drvetom krsta s Hristovog raspeća, piše History.

U prošlosti su poganski narodi verovali da duhovi žive u drveću, a da kucanjem po drvetu ljudi mogu zatražiti pomoć dobrih duhova ili da će tom gestom oterati zle duhove.

Neki istoričari i istraživači smatraju da je kucanje o drvo noviji fenomen. U svojoj knjizi ‘Zov igrališta’ (The Lore of the Playground), britanski folklorista Stiv Roud prati istorijski razvoj dečje igre iz 19. veka pod nazivom „Tiggy Touchwood“, vrstu igre u kojoj su igrači imuni od hvatanja kad god dodirnu komad drva poput vrata ili stabla.

– Budući da je igra bila zamišljena da pruži ‘zaštitu’ igračima, gotovo je sigurno da je ona izvor savremene prakse kucanja o drvo – objašnjava Roud,a prenosi 24sata.hr.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.