U trendu

Sve čari seksa u dijaspori

Ruku na srce, i nije lako Srbinu, deliji, razbijaču, seksualnom maratoncu, da održi taj imidž ovde gde se sve urotilo protiv njega. Evo nekoliko tipičnih situacija:

Dolazi čovek s posla, otvara vrata i vidi da je sve spremno za savršen ugođaj. Prigušeno svetlo, tiha muzika, ohlađeno piće i žena u seksi rublju, sveže izdepilirana, još joj crveni pečati stoje po nogama i nausnici. U njenom pogledu žudnja koja u njemu budi zaboravljenog tigra. Kreće prema njoj, dok mu je dah sve kraći i kraći, a navala strasti muti razum. U tom trenutku pogled mu mahinalno pada na gomilu prispele pošte. Na vrhu koverat, a u njemu račun za Visa karticu. Gotovo. Tu je kraj. Nema više. Jao, pao. Zbogom do neke sledeće prilike.

Veliki ljubavnik je ostao bez posla i vredno radi po kući čekajući da mu draga dođe. Jednog dana s iznenađenjem je shvatio da je nekada u njihovom životu postojao i seks, te da ne bilo loše prisetiti se i te aktivnosti. Situacija je ista kao u prethodnom primeru, samo bez depilacije, jer se brijao juče. Kako se vreme njenog dolaska bliži, tako i želja (tako li se zove) raste do neslućenih razmera. Čuje ključ u bravi, jedva se uzdržava da je ne zgrabi još na ulazu i tada se pojavljuje ona. Zarozana, premorena, s ogromnim, teškim podočnjacima, mutnog pogleda i nervozna kao pas. Ono što je raslo odlazi kao oduvano. Ćao.

Večera u restoranu bila je savršena, muzika kao iz bajke, količina vina baš kako treba – taman toliko da podstakne vatru, ali ne i previše da onemogući ostvarenje erotskog sna. Dok se voze prema kući, njemu pada na pamet da se to može raditi i u kolima i seća se nekih večeri u Košutnjaku. Skreće na sporedni put i zaboravlja da je to u Kanadi kažnjiva aktivnost (ne skretanje na sporedni put, naravno). Bog da poživi automatik automobile s menjačima pored volana, jer olakšavaju posao. Kao pravi mužjak baca se na nju koja još uvek ne veruje šta ju je snašlo. U borbi za što bolju poziciju njena štikla zapara po komandnoj tabli i to baš tamo gde stoji CD. U trenutku mu prođe kroz glavu koliko mesečno plaća za taj auto… I šta? Pa, ništa. Baš ništa. Ćutali su do kuće.

Koleginica s posla prihvata poziv na piće i on oseća da će to biti pun pogodak. Prva kanadska žrtva u njegovom tefteru, recka koja savršeno govori engleski. Pobeda na gostujućem terenu; tri boda bez kiksa. Sve ide po planu i konačno se nalaze u njenoj gajbi. Poljupci, uzdasi, životinjska strast, njegova ruka polako klizi ka njenim bedrima, prsti, manirom iskusnog znalca, nalaze put ispod crnog čipkastog veša, cilj je tako blizu… A onda vrisak. Ne njen, nego njegov. „Koleginica“ je mnogo bolje opremljena od njega. U centimetrima.

Uticaj kanadskog okruženja, po mom skromnom mišljenju, predstavlja istinsku opasnost za svakog Srbina koji drži do sebe. Aseksualnost kao način života preti da potpuno izbriše iskonsku superiornost koju smo dobili genima i da potpuno obezvredi sve ono što su naši preci vekovima gradili teško radeći na imidžu koji prati narod najstariji. Ali, izbor baš i nije lak. Otići ili ostati. Treba odlučiti šta je važnije: pun novčanik i prazne gaće ili obrnuto. Izbor je na vama.

(Nebojša Milosavljević)