U trendu

Sveti Nikola najveća je srpska slava, evo kako se pravilno obeležava

Sveti Nikola, čudotvorac, zaštitnik siromašnih i moreplovaca, dece i studenata, jedan je od najvoljenijih hrišćanskih svetaca i to ne samo kod pravoslavnih naroda. Katolici ovog sveca slave 6. decembra (Nikolo), a 19. decembra svake godine obeležava se u velikom broju pravoslavnih porodica i najveća je slavu u srpskom narodu, pa se kaže da pola Srba slavi Sv. Nikolu, a druga polovina ide na slavu.

Tropar je kratka crkvena molitvena pesma, koja sadrži suštinu praznika za koji je napisana i kojom se proslavlja sveti. Tako postoji i tropar posvećen svetom Nikoli Čudotvorcu.

Osim na bogosluženju, pre rezanja slavskog kolača peva se tropar posvećen svetitelju i očita se njemu posvećena molitva. Zato nemojte zaboraviti da u vašim domovima, okupljeni zajedno oko stola, otpevate ovaj tropar i zahvalite svetom Nikoli što vas je udostojio slavljenja njegovog imena u zdravlju i na okupu. Evo kako to da uradite:

„Pravilo vjeri, i obraz krotosti,vozderžanija učitelja javi tja stadu tvojemu, jaže veščej istina: sego radi stjažal jesi smirenijem visokaja,niščetoju bogatija, svjaščenonačalniče Nikolaje, moli Hrista Boga, spastisja dušam našim. Amin.“

„Kao pravilo vere i primer krotkosti, pokaza te stadu tvojemu istina stvari. Radi toga stekao si smirenjem visinu i siromaštvom bogatstvo, oče arhijereju Nikolaje, moli Hrista Boga da se spasu duše naše. Amin.“

Sveti Nikola je vaseljenski svetac, što znači da ga podjednako poštuje i zapadni i istočni svet. Njemu su posvećeni brojni hramovi u Grčkoj, Bugarskoj i Rusiji, a velika pažnja mu se pridaje i u Britaniji, Italiji, Nemačkoj, Španiji i drugim zemljama. Rođen u maloazijskom gradu Patara, luci na mediteranskoj obali današnje Turske, Sveti Nikola je živeo u 4. veku, mnogo pre podele Crkve na pravoslavnu i katoličku, 1054. godine.

Bogati Grci, Teofan i Nona su sina Nikolu dobili u vreme vladavine rimskog cara Valerijana (253. – 260. godine), u veoma nestabilnom okruženju. Pošto su mu roditelji umrli u velikoj epidemiji, Nikola je nasleđeno bogatstvo razdelio siromasima. U želji da ostane anoniman, novac ljudima nije davao u ruke, već im ga je stavljao u džep, kako bi se iznenadili kada ga nađu. Na osnovu njegovih brojnih dobročinstava verovatno je nastala i legenda o Santa Klausu, odnosno Deda Mrazu, koji uoči Božića deci ostavlja poklone u čarapi. Današnji Deda-Mraz kao navodna kopija Svetog Nikole nema veze sa tim svecem, ali mu se deca svejedno raduju (a još više slatkišima u čarapama).

Prema predanju, vođen čudesnim glasom krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrđe. Već je svojom pojavom donosio utehu, mir i dobru volju među ljude. Umro je 19. decembra 345. godine, a njegove mošti su krajem 11. veka prenesene iz Saborne crkve Mirlikijske mitropolije u manastir svetog Jovana Preteče u Bariju. Osim 19. (odnosno 6. decembra) , kada se Sv. Nikola slavi na osnovu dana smrti ovog izuzetnog hrišćanina, Nikoljdan se obeležava i 22. ( 9.) maja, u znak sećanja na prenošenje njegovih moštiju u Bari, piše Nportal.rs.

Zašto je Sv. Nikola toliko omiljen kod Srba i koje su najproširenije slave posle njega?

Verski analitičari razloge za veliku omiljenosti Svetog Nikole u srpskom narodu vide u sledećim činjenicama:

– Sveti Nikola Čudotvorac se svojim životom nametnuo kao simbol hrišćanskih vrednosti i zbog toga ne čudi što ga kao kućnog patrona slavi gotovo polovina Srba

– više od 600 crkava i manastira u Srbiji nosi njegovo ime, tako da je zapravo ovozemaljski svetac

– 19. decembar pada u vreme posta, a za postan ručak je svaka kuća imala brašno za hleb, kupus, krompir i rakiju, tako da je mogla da dočeka rodbinu i prijatelje

– budući da je Srbija nekada bila zemlja seljaka, zimsko doba je generalno bilo pogodno za slavlja i okupljanja, jer nije bilo radova u polju.

Da li ste znali?

– Sveti Nikola je takozvana krovna, manastirska slava Srpske patrijaršije.

– Svetog Nikolu su već za života smatrali svecem. Prema verovanju on može da izleči svaku boljku.

– Prema predanju, smatra se da je Sveti Nikola povratio vid Stefanu Dečanskom, te je s toga ovaj srpski kralj crkvi u Bariju poklonio ikonu ovog svetitelja na kojoj se zasniva današnja predstava ovog sveca prihvaćena u celom svetu. Po predanju, na tu ikonu verno je prenet svečev lik nacrtan na saboru u Nikeji, te se ova srpska ikona smatrana čudotvornom. Čak i danas stoji iznad velike časne trapeze koja pokriva grob svetog Nikole, a načinjena je od srebra koje je poklonio kralj Milutin.

– Knez Miloš Obrenović je slavio Svetog Nikolu po svim narodnim običajima, a dok je počinjala slava, pucali su topovi i zvonila crkvena zvona.

– Nikola je najpopularnije muško ime za dečake u Srbiji, pa mnogi muškarci u Srbiji na dan svetog Nikole slave svoj imendan. Kao i mnoge Nikoline.

Na Nikoljdan bi trebalo posaditi pšenicu, da bi izrasla do Božića.

Najčešće slave u srpskom narodu

Ovako otprilike izgleda lista srpskih slava koje slavi najveći broj pravoslavnih Srba u zemlji i rasejanju. Na prvom mestu je Sv. Nikola, zatim dolazi Sveti Georgije ili Đurđevdan 6. maja, a na trećem mestu je Sv. Arhangel Mihajlo ili Aranđelovdan 21. novembra. Od četvtrog do desetog mesta su Sv. Jovan (Jovanjdan) 20. januara, Sv. Dimitrije (Mitrovdan) 8. novembra, Sv. Petka 27. oktobra, Sv. Luka 31. oktobra, Sv. Trifun 14. februara, Sv. Kozma i Damjan 14. novembra i Sv. Andrej, 13. decembra

Srpska krsna slava, praznik porodice posvećen svetitelju, koja je nastala u srednjem veku, 2014. godine je zvanično uvedena u reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva organizacije UNESCO, što je predstavljalo prvo pojavljivanje Srbije na ovom popisu.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar