U trendu

Test pomoću kojeg u sekundi možete razotkriti osobu koja laže

Test je više nego prost: ako osoba daje bogate opise ko, šta, kada, kako i zašto se nešto dogodilo, verovatno govori istinu. Ako preleti u opisu preko ovih detalja, verovatno laže.

Koristeći ovaj vrlo jednostavan test i ništa drugo, ljudi mogu da prepoznaju istinu od laži s skoro 80 posto tačnosti, otkrili su naučnici sa Univerziteta u Amsterdamu.

Istraživanje pokazuje da čak i trenirani profesionalci imaju uspeh malo bolji od slučajnosti kada pokušavaju da prepoznaju istinu od laži. Deo problema je u tome što dobijamo mnoštvo protivrečnih podataka i pretvaranje toga u odluku o tome govori li neko laž, izuzetno je teško.

“To je nemoguć zadatak”, kaže Bruno Veršur, forenzički psiholog i glavni autor studije. “Ljudi ne mogu da procene sve te signale u kratkom vremenu, a kamoli da integrišu više signala u tačno i istinito prosuđivanje.”

Još jedan problem je što ljudi imaju stereotipe o tome kako izgledaju nevini i krivi ljudi, prenosi N1.

Kako bi prevladali te probleme, Veršur i njegove kolege sa Univerziteta u Amsterdamu odlučili su isprobaju “radikalnu alternativu”. Uputili su sudionike studije da se usredsrede samo na jedan trag – nivo detalja u priči osobe – i ignorišu sve ostalo.

“Mislili smo da se istina može pronaći u jednostavnosti i predlažemo da se radije odustane od gomile znakova kada pokušavamo da otkrijemo prevaru”, kažu naučnici.

U nizu od devet studija 1.445 ljudi dobilo je uputstva da pogode jesu li rukom pisane izjave, video transkripti, video intervjui ili intervjui uživo o studentskim aktivnostima na kampusu istiniti ili lažni, piše Science Alert.

Izjave su slagali studenti koji su ili odglumili lažnu krađu ispita i lagali o tome, ili su nevino lutali kampusom i rekli istinu o svojim aktivnostima.

Učesnici studije koji su se oslanjali na intuiciju kako bi otkrili laži ili koji su koristili mnoge faktore da bi doneli odluku, nisu bili bolji od jednostavne procene na osnovu detalja u priči. Oni koji su dobili uputstva da se usredsrede isključivo na detalje u pričama, mogli su tačno da razdvoje istinu od laži sa 59 do 79 posto tačnosti.

“Naši podaci pokazuju da oslanjanje na jedan dobar znak može biti korisnije nego korišćenje mnogo znakova”, kažu naučnici.

Korišćenje više znakova ili čak mašinskog učenja neće nužno poboljšati tačnost u otkrivanju laži.

“Jedan kontraintuitivan način suočavanja s preopterećenošću informacijama je jednostavno ignorisanje  većine dostupnih informacija… Ponekad je manje više”, kažu naučnici. Istraživanje i sam test je objavljen u časopisu Nature Human Behaviour.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.