Tvorac najsmrtonosnijeg oružja na svetu na duši je nosio nepodnošljiv bol (foto)

Na pitanje šta je najsmrtonosnije oružje na svetu, mnogi bi naveli atomsku bombu ili nešto slično. Uprkos njenoj izuzetnoj destruktivnosti i smrti i do 200.000 ljudi u Hirošimi i Nagasakiju, atomska bomba je daleko od prvog mesta na listi. Neslavni šampion je legendarna jurišna puška AK-47.

Prvobitno razvijana u tajnosti za sovjetsku vojsku, oko 100 miliona raznih varijanti AK-47 je proizvedeno do sada. Puška se može pronaći bukvalno u bilo kojem delu sveta, u rukama civila, vojnika, pobunjenika i terorista.

Mihail Kalašnjikov izumeo je sredinom prošlog veka oružje koje nosi njegovo ime. Rođen 10. novembra 1919. godine, Kalašnjikov je bio tenkovski mehaničar u sovjetskoj vojsci tokom Drugog svetskog rata, a bio je ranjen tokom operacije „Barbarosa“ i nemačke invazije na SSSR 1941. godine.

Videvši izbliza koliku prednost u borbi imaju nemačka oružja, Kalašnjikov je odlučio da napravi bolje oružje. Dok je još bio aktivnoj službi, napravio je nekoliko varijanti pre nego što je proizveo prvi AK-47.

„Automat Kalašnjikov 1947“ puno je ime puške koja će ući u legendu. Dve godine posle pojave prvog modela, sovjetska vojska je usvojila. Ubrzo se njena upotreba proširila i na druge vojske Varšavskog pakta.

Posle toga je postalo simbol različitih revolucionarnih pokreta, od Vijetnama i Avganistana do Kolumbije i Mozambika, na čijoj se zastavi i dalje vijori, prenosi RTS.

Tokom života, Kalašnjikov je stalno unapređivao dizajn, čineći pušku još pouzdanijom, lakšom, jednostavnijom za proizvodnju i jeftinijom.

Zašto je AK-47 stekao legendarni status

Relativno jeftin za proizvodnju, dovoljno lagan za nošenje, jednostavan za rukovanje – pokazalo se da je dobitni recept. Dodatni bonus je njegova čuvena pouzdanost i izdržljivost u surovim vremenskim i terenskim uslovima. Od kišnih tropskih džungli do užarenih peščanih pustinja, AK-47 treba samo da ima metaka u šaržeru.

Osim toga, jednostavan je za održavanje. Velikim gasni cilindar i dosta prostora između pokretnih delova sprečavaju lako zaglavljivanje puške.

Kalašnjikov je i sam bio oduševljen pouzdanošću svoje kreacije i isticao njenu superiornost u odnosu na američku jurišnu pušku M-16.

„Tokom Vijetnamskog rata američki vojnici bi bacali svoje M-16 puške i u ruke hvatali AK-47, a municiju bi uzimali sa mrtvih ili zarobljenih vijetnamskih vojnika. Čujem i da je američki vojnici u Iraku koriste često“, rekao je u intervjuu 2007. godine.

Zbog svih prednosti postala je o omiljeno oružje različitih kriminalnih i terorističkih organizacija. Tako se našla u rukama terorista koji su zauzeli olimpijsko selo u Minhenu 1972. godine, kao i brojnih drugih napada širom sveta.

Američka vojska čak je i distribuirala oružje u sukobima u Avganistanu i Iraku. Sa prosečnim životnim vekom od 20 do 40 godina i ogromnom proizvodnjom širom sveta, AK-47 može da se kupi za relativno malo novca.

Kalašnjikovljeva zaostavština

Za svoje napore, Kalašnjikov je dobio Nagradu Staljina, ordene Crvene zvezde i Lenjina. Ruski predsednik Vladimir Putin istakao je 2007. godine da je Kalašnjikovljeva puška „simbol kreativnog genija ruskog naroda“.

Preminuo je kao nacionalni heroj 2013. u 95. godini, a 2017. u Moskvi mu je podignut spomenik.

Tokom čitavog života, tvorac najpopularnije puške na planeti borio se sa kritikama da je njegov izum doveo do ogromnog broja smrti širom sveta. On je insistirao da je pušku razvio za odbranu, a ne napad.

Pre desetak godina, novinar ga je u intervjuu upitao da li može da spava noću. „Spavam dobro. Političari su oni koje treba kriviti zbog toga što ne mogu da se dogovore i okreću se nasilju“, rekao je Kalašnjikov.

Međutim, u poslednjim godinama svog života, izumitelj je izgleda promenio stav. U pismu ruskoj pravoslavnoj crkvi, napisao je da je bol u njegovoj duši nepodnošljiv.

„Pitam sebe iznova i iznova isto pitanje: ‘Ako je moja puška uzela toliko ljudskih života, da li sam ja odgovoran za njihovu smrt’“, preispitivao se Kalašnjikov.

Isto osećanje verovatno bi imao i Alfred Nobel da je doživeo da vidi kako se njegov izum koristi. U večnoj debati o tome šta ubija, oružje ili oni koji ga koriste, Kalašnjikov nije želeo da pokuša da se opravda.

U dnu pisma samo je napisao: „Božji sluga, dizajner Mihail Kalašnjikov.“

Napišite komentar