U trendu

U ovim zemljama je zakonom zabranjeno da šefovi ometaju zaposlene posle radnog vremena

Nedavno je objavljeno da je Australija jedna od najnovijih zemalja u kojoj će radnici imati pravo da se isključe nakon svog normalnog radnog vremena. Novi predloženi zakoni mogli bi da donesu značajnu promenu u okruženju na radnom mestu. Prema njemu, australijski zaposleni će imati pravo da odbiju da proveravaju ili odgovaraju na svoje radne pozive ili mejlove koji su van njihovog uobičajenog radnog vremena. Ideja je da se spreči neplaćeni prekovremeni rad i pomogne zaposlenima da imaju ravnotežu između posla i privatnog života.

Sličan predlog zakona, koji se zove Zakon o zapošljavanju (amandman) 2022, čeka se u kenijskom Senatu. Prema njemu, Zakon bi, ukoliko bude usvojen, dao radnicima pravo da se, prema izveštajima, isključe sa elektronskih komunikacija poput e-pošte i poruka sa posla koji je van radnog vremena ili vikendom i državnim praznicima.

Međutim, Australija i Kenija nisu jedine zemlje koje predlažu takve zakone za promovisanje zdravog balansa između posla i privatnog života među radnicima. Ovde navodimo neke zemlje u kojima zaposleni imaju pravo da prekinu vezu, što čini nezakonitim da šefovi ometaju radnike nakon radnog vremena. Detalji prava na prekid veze mogu se razlikovati od zemlje do zemlje.

Francuska

Francuska je bila prva zemlja koja je primenila pravo na prekid veze za zaposlene 2017. To radnicima daje pravo da ignorišu komunikaciju u vezi sa poslom van radnog vremena. Prema francuskom zakonu, kompanije koje imaju preko 50 zaposlenih moraju pregovarati o određenim satima kada se od zaposlenih ne očekuje da odgovaraju na poruke na poslu.

Govoreći o potrebi za takvim zakonom, Benoa Hamon, poslanik Socijalističke partije, ranije je rekao za BBC: „Zaposleni fizički napuštaju kancelariju, ali ne napuštaju svoj posao. Ostaju vezani nekom vrstom elektronskog povoca – kao psi.“

Španija

Španija je usvojila zakon o pravu na prekid veze 2021. koji je zaposlenima dao slobodu da ne odgovaraju na komunikaciju u vezi sa poslom koja je van radnog vremena. Ovo pomaže u promovisanju mentalnog zdravlja radnika i opšteg blagostanja.

Belgija

Belgija je 2018. godine takođe primenila pravo na isključenje svojih državnih službenika. Ovo im je pomoglo da imaju bolju ravnotežu između posla i privatnog života uopšte. Ali, prema izveštajima, pravilo je kasnije prošireno i na privatni sektor. „Od 1. aprila 2023. godine, belgijski poslodavci u privatnom sektoru sa 20 ili više zaposlenih moraju uključiti pravo na isključenje u kolektivnim ugovorima ili pravilima o radu. Pravo na isključenje važi za sve kategorije zaposlenih (u Belgiji)“, navodi se u izveštaju od Iusa Laborisa.

Italija

Još jedna evropska država koja je sprovela pravo na isključenje zaposlenih u Italiji. Radnici u Italiji imaju pravo da ignorišu i ne odgovaraju na pozive i mejlove u vezi sa poslom tokom svog neradnog vremena.

Irska

Praveći korak protiv stalne digitalne povezanosti koja dugoročno utiče na mentalno zdravlje zaposlenih, Irska je takođe primenila pravo na prekid veze 2018. Ovo pomaže radnicima da imaju potpunu pauzu i digitalnu detoksikaciju od posla, što im je preko potrebno za opšte blagostanje.

Portugalija

Portugal je 2020. godine uveo pravo na isključenje. Prema njemu, kompanije koje imaju više od 10 zaposlenih izricaće kazne za kontakt sa zaposlenima van radnog vremena. To radnicima daje pravo da se potpuno odvoje od digitalne komunikacije u vezi sa poslom, poput e-pošte i tekstualnih poruka. Zakon je uveden tokom pandemije COVID-19, kada je rad od kuće postao norma koja je dovela do dugog radnog vremena za zaposlene.

U međuvremenu, „u Kanadi, provincija Ontario ima takvu politiku, a australijska država Kvinslend je u decembru 2023. dodelila slična prava na digitalno isključenje nastavnicima“, navodi se u izveštaju Vashington Post-a.

Simptomi burnauta (sindrom sagorevanja, hronični stres)

Burnout je stanje emocionalne, fizičke i mentalne iscrpljenosti koje je uzrokovano dugotrajnim stresom. Kada se ne preduzima ništa, često pokazuje uticaj na opšte blagostanje osobe. Neki fizički simptomi sagorevanja uključuju: umor, glavobolje i gastrointestinalni trakt. Emocionalno, neki znaci sagorevanja su: osećaj cinizma, odvojenosti, razdražljivosti i poremećaja sna. Smanjena produktivnost na poslu i povećano odlaganje takođe su znaci sagorevanja. Rano prepoznavanje ovih znakova važno je za upravljanje stresom. Da biste se suočili sa sagorevanjem, važno je davati prioritet brizi o sebi i tražiti stručnu podršku kada je to potrebno.

Kako izbeći burnaut na poslu?

Na pitanje kako zaposleni mogu da izbegnu sagorevanje na poslu, Mansi Poddar, psihoterapeut za osetljivost na traumu, rekla je TOI: „Ako neko može, trebalo bi da razdvoje poslovne i lične telefone i da jasno stavi do znanja da se neće angažovati na određeno vreme osim ako ne pristanu sami na to. Ali opet, pojedinac to možda neće uraditi jer se većina zaposlenih plaši da će biti otpušteni ako budu postavljali previše „zahteva“, ovo mora biti uvedeno na nivou kompanije i zaštita zaposlenih mora biti u prvom planu politike firme“.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar