U trendu

Vaše godine otkrivaju u koje doba dana ste najnervozniji

Psiholozi 7 sati ujutro nazivaju „stresnim satom“ za osobe u dvadesetim godinama. Razlog za to leži u činjenici da se u to doba dana pripremaju za dug dan na poslu pa osećaju najveću zabrinutost tokom dana.

Dervla Launejn, psiholog s 22-godišnjim iskustvom, otkrila je za Deji Mejl da su osobe starije od 30 najanksioznije u 10 sati, dok oni mlađi od 20 takve trenutke imaju u 17 sati.

„Ljudi stariji od 30 najstresnije trenutke tokom dana imaju i u 7 sati ujutro. Tad imaju puno obveza, pripremaju decu za školu, žure na posao. Verovatni je da su tada uznemireni, ali pokušavaju da obave sve pa nemaju vremena da o tome i razmišljaju“, pojašnjava Launejn.

Jutarnji stres obično je posledica teskobe na radnom mestu, ali može ga izazvati i loš noćni san.

„Ako su ljudi pod stresom čim se probude i plaše se odlaska na posao, to je često zato što na radnom mestu postoji sukob. Ali, ako se anksioznost javlja nakon nemirnog noćnog sna, treba proveriti još neke stvari. Loš san je skoro uvek povezan s nekom vrstom psihološkog problema, obično vezanog za posao ili romantičnu vezu“, dodaje psiholog.

Mnogi će jutro „pregurati“ uz dozu kofeina, ali to nije od pomoći.

„Kofeinski i energetski napici previše stimulišu nadbubrežni sistem, a onda ćete se osećati gore. Ljudi koji kažu da se osećaju bolje obično su uspeli rečima da izraze svoja osećanja i tako dođu do uzroka problema“, tvrdi Launejn.

Za rešavanje stresnih misli, Launejn preporučuje da vodite dnevnik i pijete napitke poput čaja.

„Ljudi mlađi od 21 godine nervozno se osećaju na kraju dana, a ne na početku. To važi i za ljude koji rade u rudarstvu i poljoprivredi. Kad se na kraju dana opuste, njihova anksioznost se razbukta. Za mlade ljude vrhunac teskobe je između 15 i 17 sati. Za seoske radnike 19 sati. Svi u određenom trenutku života doživljavaju stres. Tokom takvih epizoda se koncentrišite na disanje“, savetuje.

Osim toga, postoje i koraci koje svako može da preduzme kako bi smanjio opšti stres i anksioznost u životu.

„To uključuje svakodnevno vežbanje, dovoljna je i 15-minutna šetnja na suncu. Možete voljenima poslati SMS poruku. I ne zaboravite na ishranu. Povećajte unos vode, a smanjite konzumaciju brze hrane, alkohola i energetskih napitaka. Ako je potrebno, potražite i stručnu pomoć. To ćete morati da uradite ukoliko vam se ponašanje menja, ili ako počnete da izbegavate izlaske i druženja s ljudima“, zaključila je Launejn.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.