Veliki brat vas posmatra: Zapad se pretvara u društvo totalnog nadzora

Edvard Snouden, najčuveniji uzbunjivač u istoriji američkih tajnih službi koji je svetu otkrio kako ga špijunira Nacionalna obaveštajna agencija, dramatično opominje: „Kompanija ’Epl‘ pokrenula je masovni nadzor čitavog sveta. Budite sigurni: ako danas mogu da skeniraju telefone zbog dečje pornografije, sutra to mogu da učine zbog bilo čega drugog.“

Uz prigodno opravdanje da je reč o doprinosu borbi protiv seksualne zloupotrebe dece — čemu niko pristojan ne bi smeo da se protivi — kompanija „Epl“ najavila je da će, bez odobrenja korisnika, instalirati softver koji će proveravati fotografije u njihovim telefonima.

Apsolutno jeziva ideja
Reč je o sistemu koji će se „razvijati i širiti tokom vremena“, zlokobno je najavila kompanija, zbog čega je čak i „Fajnenšel tajms“ morao da primeti da je to „apsolutno jeziva ideja, zato što će voditi sveopštem nadzoru naših telefona i laptop kompjutera“. „Eplov“ potez predstavlja „tektonski potres“ koji će „srušiti branu“ i stvoriti „presedan kojim će biti povećan pritisak na ostale tehnološke kompanije da upotrebe slične tehnike“. „’Epl‘ ugrožava privatnost da bi omogućio 1984.“, napominje „Fajnenšel tajms“.

Istini za volju, nije samo „Epl“ kriv što ubrzanim tempom stižemo u Orvelovu 1984.„Vikiliks“ je još 2017. otkrio kako je američka CIA hakovala „Eplove“ ajfone, „Guglove“ android operativne sisteme i „Samsungove“ pametne televizore — sa ili bez pomoći ovih korporacija, to tek ostaje da se utvrdi — a u međuvremenu je otkriveno i da se ovim poslovima masovnog nadzora građana ne bave samo tajne službe kao što su CIA i NSA, već i Poštanska služba SAD koja, otkrio je „Jahu njuz“, „sprovodi tajni program nadzora Amerikanaca na društvenim mrežama“ — u potrazi za „zapaljivim“ komentarima o kojima onda obaveštavaju ostale vladine agencije.

„Nejasno je“, komentarišu autori ovog neočekivanog otkrića, „zašto bi se pošta bavila nadzorom društvenih mreža kad to nema nikakve veze s isporukom pošte. To deluje pomalo bizarno“.

„Amazonova“ mreža
A krajnje bizarno deluje tvrdnja — donosi je britanski „Gardijan“ — da kompanija „Amazon“, sa svojim „Ring“ pametnim kućnim zvoncima s video-kamerom, postaje „najveća mreža nadzora civila koju je Amerika ikada videla“; ovo stoga što su policijski departmani širom SAD sklopili ugovore s „Amazonom“ zahvaljujući kojima imaju pristup snimcima desetina miliona „Ringovih“ kamera. Bez sudskog naloga i bez odobrenja vlasnika. „U pismu menadžmentu kompanije, ’Amazonov‘ inženjer softvera Maks Elizer rekao je da ’Ring‘ ‘jednostavno nije kompatibilan sa slobodnim društvom’. Njegovu tvrdnju treba da shvatimo ozbiljno,“ napominje „Gardijan“ i upozorava da ova „Amazonova“, „najveća korporativna mreža nadzora“, „predstavlja pretnju slobodnom i demokratskom društvu“.

„Amazon“ je pak upravo sklopio ugovor sa NSA vredan 10 milijardi dolara — ugovor nosi kodno ime „Divlji i žestoki“, ne zna se tačno o čemu je reč — a vredan je pažnje i podatak da se u korporativnom bordu direktora od prošle godine nalazi i Kit Aleksander, bivši direktor NSA.

Ova tajna služba, inače, uprkos Snoudenovom otkriću da nezakonito nadzire svačiju imejl korespodenciju i surfovanje po internetu, nastavlja da radi ono što radi bez ikakve sudske kontrole i sa ograničenim kongresnim nadzorom, pisao je nedavno „Vašington post“. Dok je „Njujork tajms“ istovremeno ukazao da je i FBI uprkos „široko rasprostranjenim zloupotrebama“, specijalni američki sud za obaveštajni rad ponovo odobrio nadzor elektronskih komunikacija bez sudskog naloga, u sklopu programa u kome FBI sarađuje sa NSA i kompanijama kao što su „Gugl“ i „AT&T“.

Zloupotreba krize
Čemu služi i kuda vodi ova saradnja velikih tehnoloških korporacija i tajnih službi? Ko kontroliše njihovu moć? I da li zaista stižemo u turobnu budućnost kakvu je predviđao Džordž Orvel?

Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili politikolog Aleksandar Pavić i dopisnik naših medija iz Londona Siniša Ljepojević.

Nadzor građana u zapadnom svetu, ukazuje Aleksandar Pavić, predstavlja „trend koji traje, i koji razvojem informacionih tehnologija postaje sve rasprostranjeniji — iako je dugo vladala iluzija da tako nešto ne može da postoji u ’slobodnim‘ i ’demokratskim‘ državama. Za uspostavljanje sistema totalnog nadzora bilo je potrebno stvoriti krizne situacije kojima će nadziranje građana biti opravdano kao nešto što je za njihovo dobro; u Americi je u tu svrhu iskorišćen 11. septembar. Veliki brat nije došao gazeći vas čizmom, već pod izgovorom brige za vas“.

Novi fašizam
„Afirmacijom straha i kreiranjem potrebe za bezbednošću koja iz toga proističe“, nadovezuje se Siniša Ljepojević, „zapadna društva došla su u stanje u kome se sve što je proglašeno za meru bezbednosti smatra normalnim i dopuštenim. Pritom, dolazi do još jednog opasnog razvoja situacije — autoritet moći, koji po definiciji pripada državi, sve više prelazi u privatne ruke. Moć nad građanima dobijaju korporacije — i Snouden je radio za privatnu kompaniju angažovanu od strane NSA — koje, da sve bude apsurdnije, dobar deo svog bogatstva duguju upravo porezima koji se ubiraju od tih građana. Time dolazi do kompletne razgradnje državne strukture“.

„Dolazi do stapanja korporacija i državnog aparata. To se nekada zvalo fašizam, s tim što je tada država bila jača, a danas su to korporacije. Vidimo to već i po načinu na koji je na svim društvenim mrežama bio cenzurisan tadašnji predsednik SAD Donald Tramp,“ napominje Aleksandar Pavić i ukazuje na neraskidivu vezu između tehnoloških giganata i američkog vojnog i obaveštajnog aparata: „Sam internet otpočeo je kao program koji se razvijao za potrebe američke vojske. Dokumentovano je, na primer, da ’Gugl‘ ne bio mogao da se razvije bez saradnje s Pentagonom… NSA presreće svaku komunikaciju u svakom trenutku svuda u svetu i u tome blisko sarađuje s tehnološkim gigantima iz Silicijumske doline.“

„Ipak, bez obzira na razvoj tehničkih mogućnosti nadzora, ponajviše zabrinjava sama ta ambicija za kontrolom ljudi“, opominje Siniša Ljepojević. „Ona svedoči o velikoj nesigurnosti i strahu vladajuće korporativne, političke i medijske elite.“

„U suštini, oni pokušavaju da uspostave vladavinu ucenom, budući da su u stanju da iskopaju kompromitujući materijal o bilo kome ko bi mogao da predstavlja problem za sistem. A društvo totalnog nadzora potrebno je zbog uspostavljanja totalne kontrole nad ljudima“, zaključuje Aleksandar Pavić.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.