Zašto odlažemo obaveze do poslednjeg trenutka?
Zašto neki ljudi vole što pre da obave posao i reše se obaveze, a drugi odlažu i probijaju rokove do poslednjeg trenutka? Tema kojom se bave mnogi psiholozi ponovo je aktuelna ovih dana u Velikoj Britaniji.
Zbog čega volimo da odlažemo izvršenje neke obaveze, izlažući se nepotrebno dodatnom stresu? Da li se radi o nekom auto-destruktivnom poremećaju? Neki stručnjaci smatraju da to čak može da bude dobra stvar. Smerički psiholog Adam Grant smatra da bismo morali da nađemo vremena da odložimo izvršenje svojih zadataka kako bismo time podstakli kreativnost. On je uveren da su kreativni ljudi u većoj meri skloni odlaganju obaveza.
Britanski mediji prenose mišljenje psihologa Ane Abramovski, koja tvrdi da ljudi koji aktivno odlažu „pokazuju određeni nivo samostalnosti, autonomije i samopouzdanja jer su svesni rizika od pritiska u zadnji čas, ali se ipak svesno odlučuju na to“. Ona tvrdi da to može biti dobra stvar, jer stimuliše kreativnost i omogućava da se bavimo sa više zadataka u isto vreme.
Stručnjaci nude još nekoliko uzroka ovoj pojavi, strogo vaspitanje u detinjstvu, pri čemu odlaganje stvari do zadnjeg trena postaje oblik buntovništva. Navode se i nasleđene ličnosti, ili strah od neuspeha, pa čak i strah od uspeha. Ukoliko obavimo posao prerano ili predobro, rizikujemo da nam natovare još posla i odgovornosti. Postoji čak i razmišljanje prema kojem odlaganje obavljanja nekog posla, ili njeno traljavo izvršenje otvara mogućnost da krivicu svalimo na samo odlaganje, umesto nekog drugog našeg objektivnog nedostatka.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.