Život u prošlosti, život u budućnosti

Nije mali broj onih koji praktično da i ne žive sopstveni život, već taj život prolazi kraj njih dok se prisećaju uspomena i/ili sanjare o budućnosti. A život je sada, i ako ga propustite, propustili ste ga. Nemojte dopustiti da vam se to desi.
Ne kažemo da treba da potpuno ignorišete svoju prošlost. Nikako. Kad biste to učinili, stalno biste iznova ponavljali iste greške, umesto da na njima učite (naravno, još je i zgodnije, po vas, da učite na tuđim greškama, a ne na svojim). I uspomene su divne, da ih se ponekad prisetite, kako lepih trenutaka, tako i onih manje lepih (njih se prisećate da ih ne biste ponovili).
Ne kažemo ni da ne treba da pravite planove za budućnost, da ne treba planirati karijeru, porodicu, da ne treba imati nikakve ciljeve, već živeti od danas do sutra. Svakako da treba planirati – ali ne treba po ceo dan sanjariti o onome za šta se nadate da će biti, niti planirati da ćete, zapravo, tek kroz 20 godina, kad postignete te-i-te ciljeve, početi da živite.
Život je sada i ovde. Prošlost je prošla. Budućnost će tek doći, ovakva ili onakva. Ako vam se život takav kakav je ne sviđa, jedino sada možete da učinite nešto povodom toga – bekstvo u uspomene ili sanjarenje o budućnosti mogu malo da uteše, ali im se ne treba prepuštati 24 sata dnevno.
Pored toga, postoje stvari koje nije moguće jednog dana nadoknaditi. Ako propustite prvi osmeh i prve reči svog deteta jer ste prezauzeti nečim drugim, ti događaji se neće ponoviti onda kada vama to bude zgodno, kad vi nađete vremena za njih. Ukoliko s decom ne provodite vreme jer ste prezauzeti, to takođe nećete moći da nadoknadite – najčešće, dok se večito odsutni roditelji sete da nađu vreme za decu, deca su već odrasla i odavno više nisu zainteresovana da provode vreme s roditeljima. Slično je i sa prijateljima i voljenom osobom; dok vi jurite za nečim drugim, oni se udaljavaju od vas. Slično je s kompletnim životom – dok vi jurite ovo ili ono, godine vašeg života prolaze pored vas. A onda u jednom trenutku zastanete i shvatite da imate jako malo uspomena, jer ste malo toga zaista proživeli u jurcanju koje nam otima sve više života.
Svi mi imamo gomilu obaveza koje nekako pokušavamo da obavimo. Ipak, dobro bi bilo bar ponekad zastati i živeti u ovom trenutku, dopustiti da vas ovaj trenutak obuzme, bio dobar ili loš – jer onaj život koji zaista živite vas čini onim što jeste, a ne onaj život koji propuštate. A kakav god život bio, vaš je, vas obogaćuje. Ne ispuštajte to bogatstvo dok jurite za nečim što će možda biti, a možda i neće, ili dok svu svoju energiju usmeravate na ono što je nekad bilo i ne može se ponoviti.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.