Jedan od omiljenih simbola Vaskrsa, namenjen deci, je uskršnji zec koji donosi poklon u svom gnezdu kao i čokoladni zečevi koji se poklanjaju uz šareno jaje. Odakle zec na Vaskrs i kakve veze on ima sa jajima, gnezdom i Hristovim vaskrsenjem kazuje nam nekoliko teorija.
Zec kao simbol Vaskrsa ne pominje se ni u Bibliji, niti u bilo kom pravoslavnom pravilniku. Zečevi nemaju nikakve veze sa vaskrsnućem Isusa Hrista ni biblijskom pričom o Vaskrsu. Veza između ovog praznika i zečeva krije se u činjenici da Vaskrs, proleće, zečevi i jaja dele jednu zajedničku stvar: rođenje odnosno ponovno rađanje. Zečevi su dugo simbol plodnosti jer se brzo reprodukuju. Ženke svoje mladunce nose samo 30 dana i mogu istovremeno da izlegu 12 beba. Ljudi su nekada smatrali da su zečevi hermafroditi i da kao takvi mogu da rađaju bez da izgube nevinost. Na taj način su zečeve počeli da povezuju i sa bezgrešnim začećem i na kraju sa Uskrsom. Jaja su s druge strane drugi esencijalni simbol rođenja.
Proleće se takođe smatra buđenjem prirode nakon zime. Ova teorija pojavila se u Nemačkoj u ranom 17. veku i smatra se da su nemački doseljenici Uskršnjeg zeku poneli u Ameriku, kao i da se ova tradicija odatle raširila po čitavom svetu. Početkom 20. veka, Uskršnji zeka je zadobio ljudsku formu, pa se uz Božić Batu i Deda Mraza smatra simbolom tradicije u kombinaciji sa religijskim običajima.
Kod Srba zec je, po narodnom verovanju, životinja s natprirodnim svojstvima. Zečja krv i delovi tela smatraju se lekovitim. Zečevi predskazuju i vreme. Naročita se moć pridaje zecu ubijenom u lovu na Veliki petak. Zec je dovođen u vezu i za proslavljanje Božića i još nekih praznika kroz godinu (Sveti Toma, Sveti Ilija). Dok je u Starom zavetu zec bio, divlji ili pitomi, nečista životinja jer preživa, a nema papke, u hrišćanskoj simbolici on je bespomoćan, predstavlja čoveka koji očekuje spasenje od Hrista i njegove muke. U srednjoevropskim prethrišćanskim predanjima postojao je kult zeca i jaja, na primer germanske boginje zemlje Holde. I u starogrčkoj tradiciji uz boginju plodnosti Afroditu slikan je zec.
Simbol zeca koji nosi jaja potiče i iz jedne od legendi o boginji Eostre. Priča kaže kako je ona jednom u šumi naišla na ptičicu koja je od hladnoće umirala u snegu. Ona ju je pretvorila u zeca, kako bi je krzno zaštitilo od hladnoće. No, kako je pre bio ptica, ovaj zeka je nastavio da nosi jaja. On ih je svake godine oslikavao i poklanjao boginji Eostre iz zahvalnosti što mu je spasila život. Sa druge strane, uskršnja jaja imaju pagansko poreklo. Upotreba jaja kao simbola seže u daleku prošlost. Jaje je u Mesopotamiji bilo simbolički povezano sa boginjom plodnosti Astarte. Vekovima pre pojave hrišćanstva ljudi su u proleće međusobno razmenjivali jaja, opet kao simbol novog života, obilja i rađanja. Bogataši su poklanjali jaja prekrivena zlatnim listićima, dok su obični ljudi farbali jaja travama i lišćem, prenosi Espreso.
Kao i u mnogim drugim kulturama, u Egiptu se jaje smatralo simbolom plodnosti i blagostanja. I ne samo to, oni su verovali da se Zemlja doslovno izlegla iz – jajeta. Egipćani su stavljali jaja u grobove svojih pokojnika. Kasnije to čine i stari Grci. Rimska poslovica kaže “Sav život dolazi iz jajeta”. Posebno su običaji poklanjanja jaja bili rašireni među germanskim i slovenskim narodima. Poklonjeno šareno jaje na Uskrs, prema narodnom verovanju, donosi sreću, a taj običaj je počeo da se širi oko 1000. godine. Taj običaj kasnije se proširio svetom, a kombinacija više boja i crtanja po jajima pojavila se u srednjem
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com