Najteže daktilografima, konfekcionarima, krojačima…

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) nalaze se lica koja su bez zaposlenja već godinama, a najteže je stručnjacima iz konfekcionarske delatnosti, daktilografima, tekstilcima, krojačima tekstila, šivačima, knjigovođama…

Foto: DT/Pixabay.com

Foto: DT/Pixabay.com

Oni pripadaju zanimanjima koji najduže čekaju na zaposlenje, a znatno bolje za rukom zapošljavanje ide IT stručnjacima, diplomiranim ekonomistima, strukovnim vaspitačima, diplomiranim pravnicima, ekonomistima, doktorima medicine, stomatolozima…, pokazuju podaci NSZ.

Najtraženija zanimanja u 2015.godini su i dalje bili IT stručnjaci, diplomirani mašinski inženjeri, inženjeri elektrotehnike, diplomirani ekonomisti, diplomirani pravnici, lekari opšte medicine i diplomirani farmaceuti. Ti visokoobrazovni profili najbrže dolaze do posla, odnosno imaju najveće šanse za zapošljavanje na tržištu rada, kažu u NSZ.

Inače, u 2015.godini 246.796 osoba sa evidencije NSZ uspelo je da se zaposli, a najviše zapošljavanja zabeleženo je u prerađivačkoj industriji, trgovini na veliko i malo, administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima, kaže direktor NSZ Zoran Martinović.

Prosečna dužina traženja posla lica sa evidencije NSZ je četiri godine i mesec dana.

Inače dugoročnom nezaposlenošću smatra se period čekanja preko 12 meseci, ali postoje lica koja se nalaze na evidenciji NSZ peko šest godina bez zaposlenja, kaže direktor Martinović.

Prosečna dužina traženja posla je najmanja kod diplomiranih ekonomista, strukovnih vaspitača, diplomiranih pravnika, strukovnih ekonomista, doktora medicine, stomatologa…Oni u proseku čekaju na zaposlenje godinu do dve dana.

Kada je reč o mogućnostima zapošljavanja lica na otvorenom tržištu rada, moraju se uzeti u obzir minimum dva osnovna parametra – potražnja poslodavaca i broj lica konkretnih profila, kaže Martinović.

Primera radi, podatak o tome da nekoliko godina unazad beležimo veliku potražnju za zanimanjem kao što je prodavac, ne znači i velike šanse za lica koja su se obrazovala za obavljanje ovog posla, imajući u vidu da je njihov broj na evidenciji NSZ čak 10 puta veći, a pored toga, veliki broj lica drugih obrazovnih profila takođe predstavlja potencijalne kandidate za to radno mesto, rekao je Martinović.

Slična situacija je sa diplomiranim ekonomistima, jer i pored toga što su iskazane potrebe poslodavaca za ovim zanimanjem najveće i da je broj zaposlenih lica sa evidencije takođe najveći, zbog velikog broja lica sa ovim profilom, najviše je i nezaposlenih lica sa tim zanimanjem na evidenciji NSZ.

Takođe, kada je reč o IT zanimanjima, prijavljene potrebe ne oslikavaju pravo stanje stvari na tržištu rada jer se lica sa ovim zanimanjima često zapošljavaju preko specijalizovanih sajtova, takozvanim „regrutovanjem“ kao i zahvaljujući sopstvenom angažovanju u procesu traženju posla, objašnjavaju iz NSZ.

Prema podacima NSZ, prosečna dužina traženja posla najveća je kod pomoćnika konfekcionara (osam godina i osam meseci), pomoćnika daktilografa (sedam godina i devet meseci), šivačači tekstila čekaju više od sedam godina, zatim približno toliko čekaju i krojači tekstila.

Šivači u konfekciji na zaposlenje čekaju skoro sedam godina, mašinski tehničari više od šest godina, kao i upravni tehničari, prelci, tkači i knjigovođe.

Prosečna dužina traženja posla je najmanja kod diplomiranih ekonomista – godinu i pet meseci, a približno toliko čekaju i strukovni vaspitači, diplomirani pravnici, strukovni ekonomista, a nešto više doktori medicine.

Tehničar za zaštitu životne sredine čeka na zaposlenje u proseku dve godine, a takođe približno toliko i doktor stomatologije. Istu muku muče i elektrotehničari za računare, diplomirani inženjer arhitekture/ master inženjer arhitekture, kao i mehaničar za rashladne uređaje.

Kada su u pitanju profili nižeg nivoa obrazovanja, lakše dolaze do posla knjigovođe, računovođe, elektotehničari – elektronike, računara, računarskih mreža i telekomunikacija, mašinski tehničar-konstruktor, tehničari za kompjutersko upravljanje, radnici na obezbeđenju – tehničari obezbeđenja, medicinske sestre, kuvari, vozači, komercijalni tehničari, administrativni tehničari…

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar