Rusija proširila sankcije na Crnu Goru, Albaniju i jos tri zemlje
Rusija je danas proširila kontrasankcije na Crnu Goru, Albaniju, Island, Lihtenštajn i Ukrajinu, izjavio je premijer Dmitrij Medvedev.
Sankcije koje se tiču Ukrajine stupiće na snagu ako Kijev počne da primenjuje ekonomski deo sporazuma o asocijaciji s Evropskom unijom.
„Sada je državama iz EU, Australiji, Kanadi, Norveškoj i SAD iz kojih je od avgusta prošle godine zabranjen uvoz nekih prehrambenih proizvoda, dodat niz zemalja: Albanija, Crna Gora, Island, Lihtenštajn, i uz posebne uslove Ukrajina“, rekao je Medvedev na sednici vlade.
On je objasnio da su se te države priključile odluci EU o produžavanju sankcija Rusiji, „argumetujući svoju odluku time što su obavezni da uvedu sankcije zbog raznih sporazuma sa EU“.
„Ta pozicija je samo delimično pravedna. Hoću da naglasim da niz država, koje imaju analogne sporazume sa EU, ne učestvuju u sankcijama protiv Rusije“, naveo je ruski premijer i dodao da je Moskva spremna za recipročne mere.
Profesor ruske Više skole ekonomije Aleksej Partanski rekao je Komersant FM-u da za godinu dana, od kada je Rusija uvela kontrasankcije, one „nisu donele nikakve rezultate“.
„To je nekonstruktivni korak i malo šta daje, jer se od samog početka računalo da će evropski proizvođači imati značajnu štetu i time uticati na svoje vlade, koje bi onda mogle da promene poziciju u odnosu na sankcije Rusiji. To se nije desilo, jer za ovu godinu EU ne samo da nije izgubila zbog naših kontrasankcija, već je povećala izvoz za pet odsto u druge zemlje“, rekao je on.
Partanski je upitao zašto Rusija proširuje sankcije, ako do sada Rusija nije imala nikakav politički efekat od kontrasankcija, a štetu imaju samo ruski potrošači.
Ministarstvo poljoprivrede Rusije navelo je da je udeo zemlja na koje su danas proširene kontrasankcije u opštem uvozu u Rusiju oko pet odsto. Interfaks navodi da se kontrasankcije najviše mogu odraziti na Island koji izvozi u Rusiju meso, mlečne proizvode i ribu.
Prema podacima ruske Federalne carinske službe, uvoz voća i povrća iz Crne Gore je 2014. godine iznosio 25.000 dolara.
U Crnoj Gori tri proizvođača mesa imaju pravo na izvoz mesa i šest za mesne prerađevine, ali su njihove isporuke zaustavljene u jesen 2014. godine iz sanitarnih razloga.
Rusija je 7. avgusta prošle godine zabranila uvoz mesa i piletine, mleka i mlečnih proizvoda, voća i povrća iz EU, SAD, Australije, Kanade i Norveške kao odgovor na sankcije koje su zbog politike Rusije u Ukrajini uveli nekim činovnicima, političarima, biznismenima i kompanijama.
Crnogorska vlada izrazila je danas žaljenje zbog odluke vlade Rusije da zabrani uvoz poljoprivrednih proizvoda, sirovina i hrane iz Crne Gore, i saopštila da u ovom trenutku ne raspolaže s listom proizvoda na koje se današnja odluka odnosi.
„Vlada Crne Gore ostaje opredeljena da s Rusijom održava politički dijalog i gradi sadržajne odnose u svim oblastima od obostranog interesa, aktivno se zalažući da razlozi koji su doveli do uvođenja restriktivnih mera od strane Evropske unije, kojima se pridružila i Crna Gora kao zemlja kandidat za članstvo u EU, budu rešeni u najskorije vreme“, navedeno je u sapštenju.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.