Ukupan deficit budžeta bi u 2016. mogao da bude upola manji od planiranog, oko dva odsto BDP-a, ocenio je danas Fiskalni savet dodajući da su fiskalna kretanja u Srbiji u prvih sedam meseci ove godine izuzetno povoljna.
„To je veoma dobar, znatno bolji od planiranog, fiskalni rezultat – kad se ima u vidu da je za ovu godinu Vlada planirala deficit opšte države od četiri odsto BDP-a. Upola manji fiskalni deficit u odnosu na plan rezultat je izuzetno velikog rasta naplaćenih prihoda, koji će više nego nadomestiti izostanak svih planiranih ušteda na rashodima“, piše u masečnom izveštaju tog tela.
Kad se podvuče crta i kad se iz fiskalnih kretanja isključe privremeni činioci, ocena Saveta je da bi deficit u 2016. bio oko 2,5 odsto BDP-a – što je prava mera deficita s kojim se ulazi u sledeću godinu.
U prvih sedam meseci 2016. prihodi opšte države bili su gotovo jednaki ukupnim javnim rashodima, tako da je zaključno s julom mesecom ostvaren izuzetno nizak fiskalni deficit od svega 0,9 milijardi dinara.
„Do kraja godine, međutim, očekujemo uobičajeni sezonski rast javne potrošnje, koja će se vrlo verovatno i vanredno povećati usled izvršenja nekih jednokratnih trenutno neplaniranih rashoda države – poput preuzimanja duga Petrohemije od oko 100 miliona evra prema NIS-u.
Zbog toga, navode, u narednim mesecima očekivan je postepeni rast fiskalnog deficita, tako da će ukupan manjak u budžetu u 2016. najverovatnije biti na nivou od oko dva odsto BDP-a.
Iza veoma povoljnih fiskalnih kretanja u ovoj godini, kako je navedeno, najvećim delom stoji snažan i ekonomski poželjan rast naplaćenih javnih prihoda.
„Procenjujemo da bi ukupni prihodi budžeta u 2016. mogli biti ostvareni u iznosu koji je za čak 110 milijardi dinara, što je 2,7 odsto BDP-a, veći u odnosu na plan, pod uticajem nekoliko različitih činilaca. Od toga, neke činioce ocenjujemo kao trajne, a neke kao privremene“, piše u izveštaju.
Fiskalni savet ocenjuje da je prognozirano povećanje poreskih prihoda preko plana za oko 80 milijardi dinara – trajno fiskalno poboljšanje.
„Približno polovina ovog rasta posledica je efikasnije naplate poreza usled suzbijanja sive ekonomije, što se najviše odrazilo na rast prihoda od PDV-a i akciza. Druga polovina potiče od promena u makroekonomskom okruženju – veći prihodi od doprinosa, poreza na dobit, poreza na dohodak i nekih specifičnih okolnosti, poput povećanja cena cigareta i posledično većih akciza na duvanske proizvode“, navedeno je.
Porast neporeskih prihoda za oko 30 milijardi dinara u odnosu na plan, poput jednokratne uplate za korišćenje frekvencija iz opsega 4G mobilne telefonije i povećane uplate dividendi državnih preduzeća, Savet ocenjuje kao privremen.
Fiskalni savet očekuje da će i rashodi biti veći od planiranih i to za oko 25 milijardi dinara, uz bitnu promenu strukture državne potrošnje.
Kako su ocenili, dobro je to što preko polovine prekomernog trošenja odlazi na javne investicije, pa se, kako su rekli, može reći da su javni rashodi u ovoj godini načelno pod kontrolom.
Međutim, ukazuju i da neke od glavnih mera Vlade za strukturno umanjenje rashoda države u 2016. godini nisu dale očekivane rezultate, a to se prevashodno odnosi na racionalizaciju broja zaposlenih u opštoj državi.
Sa druge strane, tvrde da je očekivani nivo deficita u 2016. dovoljan je da se zaustavi rast učešća javnog duga u BDP-u, čime se otklanja neposredna opasnost od izbijanja krize javnog duga.
Predviđena makroekonomska i fiskalna kretanja do kraja 2016. zaustaviće dalji rast javnog duga Srbije na nivou od 76-77 odsto BDP-a, što je neznatno smanjenje u odnosu na 2015. godinu.
„To je odličan rezultat, imajući u vidu da je ostvaren godinu dana pre nego što je bilo očekivano i to zbog znatno bolje naplate javnih prihoda“, zaključuje Savet uz opasku da je tako neposredna opasnost od izbijanja krize javnog duga izbegnuta, i upozorenje da je Srbija i dalje prezadužena zemlja.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.