Dan pošto je autobiografija Jelene Dokić puštena u prodaju, pojavili su se novi, još užasniji detalji fizičkog nasilja njenog oca Damira.
Dokićeva je u knjizi „Nesalomiva“ napisala da je trpela fizičko i psihičko nasilje, i da je ono počelo kada je imala samo šest godina.
Ona u svojoj knjizi tvrdi da ju je otac tukao kaišem kada bi loše odradila trening, a nije prolazila ni bez šutiranja posle kojeg bi ostala krvava i modra. Nazivao je „kur*om“, a da je najgore prošla kada je izgubila turnir u Kanadi 2000. godine – dobila je batine od kojih se onesvestila.
Sada su se pojavili novi detalji koji opisuju događaje sa Vimbldona iste godine, kada je Jeleni bilo samo 17.
„Sve je počelo bukvalno prvog dana kada sam uzela reket u ruke i vremenom je gubio kontrolu. Posle poraza u polufinalu Vimbldona od Lindzi Devenport potpuno je poludeo. Udarao me je, vređao… Kada sam konačno pronašla telefon, rekao mi je da sam maloletnica od 17 godina i da se ne vraćam u hotel u kojem je bila cela moja porodica. Spavala sam u svlačionici Vimbldona dok agenti nekih igrača nisu kontaktirali mog menadžera koji me je poveo sa sobom“, napisala je Jelena.
Ona je istakla da je konstantno trpela udarce, čupanje, vređanje, čak i pljuvanje. Njen otac sada živi u Srbiji i ne želi da komentariše ono što piše u knjizi, dok Dokićeva navodi da je njegovo ponašanje imalo veliki uticaj na čitav njen život.
„Psihološko nasilje koje sam trpela me je pogađalo. Kada imate 11, 12 ili 13 godine, takav život može biti izuzetno težak“, dodala je Dokićeva.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Dva komentara sam napisao,u kojima se gnusam roditelja koji zlostavljaju svoju decu,a ta deca nisu zasticena od batina svojih „roditelja“. Dalje,insistiram u svom komentaru,da se ne dozvoli „pravljenje“ dece nikom,ko nije prosao medicinske preglede.i ste Kako moze da se dozvoli,da narkomani,alkoholicari i nasilnici imaju decu.Kako ce oni biti u stanju,da tu decu vaspitavaju na pravilan i human nacin.
Slucaj Jelene Dokic,jos jedan je u nizu koji veoma izricito govori o tome,da ne bi trebalo dozvoliti da svako ima pravo,da stvori dete.Ne postoje nikakve provere,ni medicinske,ni moralne podobnosti koje bi ukazivale da ce novo stvoreno dete,imati normalno i srecno detinjstvo.Mnogi roditelji,dakle kako muskarci,tako i zene,osvedoceni su psihopate,narkomani,alkoholicari… ali to ime nista ne „smeta“,da rese da stvore dete.I sve to,pod onim cuvenim „mi volimo decu“. I…sta se onda desi,od te velike „ljubavi“.? desi se to,sto se desilo ovoj nesrecnoj zeni,Jeleni Dokic.! Ali,nasi zakonodavci cute veoma mudro,jer nece da se „mesaju“ u „licne stvari“ gradjana.Mislim da namera da neko zacne dete,da stvori novog coveka u krajnjoj liniji,nije samo stvar pojedinca,vec citavog drustva, kada se na kraju izrodi tragedija loseg vaspitanja i zlostavljanja maloletnika.!
nema mesta čuđenju , to se zna već više od 5 godina da je njen otac jedan veliki smrad .
Na veliku zalost svih normalnih ljudi,kod nas ne postoji zakon koji bi regulisao ko moze da ima dete,a ko po misljenju medicinskih strucnjaka,ne zadovoljava ni ossnovne kriterijume.Svaki manijakalni muskaarac i zena,mogu po sopstvenom nahodjenju da stvarju decu.To je njihovo PRAVO kaze Zakon.A gde je tu PRAVO buduceg deteta, kada se nadje u porodici,kod roditelja koji ne odgovaraju osnovnim normama normalnog ponasanja.Slucaj Jelene Dokic,tako potresno opisan u njenoj auto biografskoj knjizi,govori mnogo o nebrizi drustva i drzave,za pojedince, za decu pre svega.Stalno se govori o pravu svakog pojedinca,da niko nema prava da utice na njegovu (njenu) odluku,da rodi dete.! A gde je tu ineteres deteta,koje ne moze da utice na izbor roditelja i „roditelja“.!?!