Dark Fall 3 Lost Souls (2)

Sa stanovišta zagonetki i problema igra ponovo blista u svoj svojoj hardkor slavi koja će iznenaditi sve navikle na komforne i obilate hintove koji su postali karakteristični za novije generacije avantura. Zaboravite na lampice i znakove pitanja koji pulsiraju i mašu repom željni da vam poput kučenceta koje aportira bačen štap razdragano pomognu i spreče mrštenje na licu kada se negde zaglavite.
Dark Fall 3 Lost Souls ne beleži bitne stvari ni u vidu manjih podsetnika niti kakvog dnevnika, već vas prisiljava da iskopate negde neki prašnjavi notes, zašiljite olovku i sve potencijalne (i potencijalno pogrešne) tragove sami zabeležite na papir. U skladu s tim su i težina i kompleksnost zagonetki – vešto su dozirane kroz čitav spektar različitih težina, od jednostavnog korišćenja očigledne stvari na očiglednom mestu, šetkanja i prikupljanja neophodnih predmeta i uočavanja toga gde se šta može iskoristiti do izazovnih glavolomki i mehanizama za koje uvek negde i na neki način postoje tragovi za rešavanje, ali će čak i uočavanje i pravilno interpretiranje tih tragova biti izazov za sebe.
Kao što to obično i biva, sve ovo bi bilo lepo i krasno da su i prateći elementi s tehničke strane i upravljački interfejs tako dobro ispeglani i lišeni prokletstva koje je Bouksa zadesilo i u Izgubljenoj kruni. Čini se da gospodina samostalnog umetnika pre svega interesuje pripovedanje sablasne i jezive priče o avetinjskim prikazama uz totalno ignorisanje određenih pravila i konvencija izabranog medija za pripovedanje tih priča. Kliktanjem miša na ivicama ekrana rotirate lik u određenu stranu, dok se kretanje u dubinu ili inspekcija određenih predmeta vrše onda kada se kursor pretvori u ikonu ruke, lupe ili francuskog ključa.
Prilično standardno, rekao bi zalutali avanturista s kraja 20. veka. Nažalost, ovo podrazumeva mnogo sporog i inertnog okretanja na željenu stranu, što potpuno ubija dinamiku igranja i živcira, naročito kada se zaglavite (a zaglavljivaćete se često) i želite da na brzinu isprobate neko rešenje koje podrazumeva mnogo tranzicija između lokacija. Dodatno, na svakom ekranu moguće je i blago podizanje i spuštanje pogleda, što dodatno usporava celu stvar usled potrebe da se sve lokacije pažljivo istraže. Zbog čega je ignorisan standard node based avantura koji podrazumeva punu slobodu u rotiranju pogleda ostaće, izgleda, jedina neodgonetnuta misterija igre Dark Fall 3 Lost Souls, kao i zaslužena packa i smanjena ocena igri za nauk u budućnosti.
Druga zamerka odnosi se na tehničke aspekte igre, čak i uzimajući u obzir niskobudžetnu produkciju i napor kada na jednoj video igri radi mali broj ljudi. Ovo se odnosi na grafiku, koja jeste namerno mračna i sumorna, s lokacijama iz kojih je isisan život, ali bi više sporadičnih i diskretnih animacija razbilo sveopšte mrtvilo bez žrtvovanja dobre atmosfere. Mnogo veći problem od toga tiče se kriminalno loše glasovne glume glavnog lika koga vodite. To deluje toliko ukočeno, neemotivno i tupo, kao da je Džonatan Bouks pozvao prvog prijatelja iz imenika na čaj, tutnuo mu scenario igre u ruke i zamolio ga da naglas iščita linije teksta na koji god način bude želeo, uz insistiranje na prejakom britanskom akcentu koji nepodnošljivo para uši.
Korisni linkovi

3dark falllost soulsavanturadovertonejmi hejvenigreizgubljene dušemrakpc igre
Komentari (1)
Dodaj komentar
  • Anonimni

    Jedna od najboljih pc igara ikad, bar sto se mene tice