Nedavno smo pisali o nekim čestim greškama koje se prave prilikom držanja dijete – greškama koje dijetu mogu učiniti znatno manje efikasnom ili potpuno uzaludnom. Danas možete pročitati o još nekim čestim greškama, kao i o tome zašto su one problem.
Slano, volim te, slano: mnogo je ljudi koji su navikli na jako zasoljena jela i koji se boje da bi im neslano jelo bilo bljutavo. Plus, so stvarno sadrži neke minerale koji su nam neophodni, kao što su natrijum i kalijum – ali, ako preterate s količinom, so će u vašem telu zadržati veliku količinu vode, koja zato neće moći da ode u organe kojima je potrebna, plus ćete se osećati kao da ste natečeni. Pokušajte da koristite so s više kalijuma, a manje natrijuma, onu koja se preporučuje osobama s visokim krvnim pritiskom, i potrudite se da smanjite unos soli, a da jelo začinite začinskim biljem. Tako neće biti bljutavo – a kad se naviknete, počećete da osećate da većina jela ima sopstvenu so i verovatno ćete se pitati kako ste nekad mogli da jedete jela koja će vam iz nove perspektive delovati grozno presoljena.
Više te ne volim, čokolado (al’ kad bismo se folirali): još jedna greška je da se u potpunosti odreknete čokolade, a obožavate je. Tako se osećate uskraćeno za nešto što jako volite, a čokolada uz to sadrži neke zaista korisne sastojke, kao što su polifenoli, koji pomažu u smanjenju štetnog holesterola u krvi. Konsumirana u malim količinama, ako se ne prejedete druge hrane i umereno vežbate, čokolada vas neće ugojiti, naročito ako se opredelite za onu s dosta kakaoa (ima manje kalorija od mlečne).
Ješću zdravo i umreti od dosade: često je odustajanje od dijete unapred jer je „zdrava hrana dosadna“. Zdrava hrana uopšte nije dosadna – jednolična hrana je dosadna, a zdrava hrana može biti raznovrsna isto koliko i nezdrava. Od velike je pomoći ako sastavite spisak omiljene hrane, a zatim ga uporedite s tabelom hranljivosti. Na taj način moći ćete da sastavite nedeljni jelovnik u kome će se nalaziti puno namirnica koje volite da jedete, a da se ipak ne ugojite.
Ua, koštunjavi plodovi: mnogi će izbegavati bademe, orahe, lešnike i slično, u strahu da će se od njih ugojiti. Međutim, ti koštunjavi plodovi sadrže masne kiseline, koje pomažu u kontroli holesterola i triglicerida u krvi i štite srce i krvne sudove, sadrže i različite minerale i vitamine, plus i biljna vlakna koja pospešuju varenje i na taj način vam pomažu da smršate. Jedite koštunjavo voće u umerenim količinama (pet-šest plodova dnevno) i ne da vam neće omesti dijetu već će je učiniti efikasnijom.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Odličan članak, a nadam se i verujem da je sve istina. Trenutno sam na djeti, mnogi kažu nepotrebnoj, 170 cm-55 kg, ali držim je, jer sam naglo prestala da se bavim sportom pa sad idem na trčanje i držim djetu pošto je leto 🙂 Hvala na ovom članku i ovoj informaciji za orahe i slično, jer nisam znala da oni čine djetu efikasnijom. Hvala lepo. Pozdrav!
Mislim da tekstove vezane za medicinu ipak treba prvo dobro proveriti, jer je konkretno meni, za kalijumovu so koju pominjete, doktor rekao da je ne koristim, već samo da smanjim natrijumovu, jer imam viši pritisak, ali ne i problema s kilažom.
Pozdravljam održavanje kondicije, duha i tijela, ali treba li našu djecu učiti samo kako je važno biti mršav, a ne pametan, vredan, radan, šarmantan i razlikovati se od drugih?
Nikada ne bi postati zvezde ni Nikola Tesla ni, recimo, Marija Šerifović da su se uklapali u masu. Treba biti svoj i osoben i poštovati to i kod drugih, a i u časopisima i medijima bombarduju nas sličnim idejama. Bilo bi mnogo lepše živeti opuštenije, a ne samo s idealizmom tela i brukom od kilograma i starosti. Pozdrav.