Nema bolje ishrane: produžava život, smanjuje rizik od bolesti, jača mentalno zdravlje, održava vitku liniju

Širom sveta uveliko je poznato da je mediteranski način ishrane jedan od najzdravijih. Podrazumeva uravnotežen pristup ishrani, čime se promoviše zdravlje i sprečavaju bolesti.

Do danas je rađeno više od 3000 studija na temu mediteranske ishrane i tradicionalne kuhinje u zemljama Mediterana (Španija, Italija, Grčka, Francuska…) u kojima je dokazano da takav način ishrane produžava život, smanjuje rizik od hroničnih bolesti i pozitivno utiče na mentalno zdravlje i vitku liniju.

Mediteranska ishrana podrazumeva ishranu bogatu voćem, maslinovim uljem, orašastim plodovima, žitaricama, ribom, piletinom, mlekom i jajima. Crveno meso i slatkiši u bilo kom obliku nisu sastavni deo ove ishrane. Ljudi obično greše kada misle da im ovaj vid ishrane nije dostupan jer ne žive u pomenutim zemljama.

Studije navode 6 jednostavnih načina da vaša ishrana bude više mediteranska bez obzira na to gde živite:

1) Biljna baza obroka – potrudite se da osnova vaših obroka bude na bazi biljaka (salate i supe od povrća) kao i da se kraj obroka završi svežim voćem ili nekom poslasticom na voćnoj bazi.

2) Hleb i pasta – iako se smatra da hleb goji i da sadrži dosta ugljenih hidrata, pokazalo se da su testenine, paste, hleb i slični proizvodi – sastavni deo mediteranske ishrane – 100 do 200 grama uz glavni obrok, pri čemu je stopa gojaznosti u mediteranskim zemljama među najmanjima na svetu. Zbog toga se savetuje da ne treba izbegavati ove proizvode već treba napraviti pravi izbor i količine.

3) Morski plodovi – riba i morski plodovi u ishrani izuzetno su dobri za mozak i za srce zbog sadržaja omega-3 kiseline. U mediterasnkoj ishrani riba i plodovi mora treba da budu zastupljeni 3 puta nedeljno.

4) Zdrava ulja i dobre masti – mediteranska ishrana je sa malo ili skoro nimalo nezdravih zasićenih masti, jer sadrži polinezasićene masti poput suncokretovog ulja, orašastih plodova i rečne ribe (pastrmka, skuše i losos) kao i mononezasićene masti kojih ima u maslinovom ulju i ulju od repe.

5) Crno vino – mediteranska ishrana obuhvata i umerene količine crnog vina (do jedne češe dnevno za žene do dve za muškarce) za koje je utvrđeno da je dobro za srce.

6) Minimum slatkiša ili bez slatkiša – mediteranska ishrana ne obuhvata slatkiše i gazirana slatka pića ni u jednom obroku. Takođe, ona retko obuhvata i bilo koji vid pržene hrane.

Sve navedeno je samo potvrda zašto se mediteranska ishrana smatra jednom od najzdravijih.

Ne morate se potpuno pridržavati ovih smernica i „izbaciti drugu hranu iz jelovnika“, ali preporuka je što više ove hrane (umereno), a što manje mesa, hleba, brze hrane, alkohola i gaziranih napitaka.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

mediteranska ishranaribazdrava ishranavoćezdrava hranamaslinovo uljepovrće
Komentari (0)
Dodaj komentar