Veoma često upadamo u zamku tzv. mitova o ishrani, zbog čega ne uspevamo da smršamo, ali ni da unesemo sve potrebne namirnice u naš ogranizam. Situacija postaje još komplikovanija kada je reč o pitanjima koja se tiču vašeg zdravlja i zahtevaju odgovarajuće informacije i smernice, jer u suprotnom netačne informacije mogu biti fatalne. Novi trendovi, stariji u obnovljenom obliku, prakse, pametni saveti i mnogi recepti kruže ili informišu ili dezinformišu korisnike. Kako prenosi aktuelnosti.us, ovo su mitovi o ishrani u koje svi verujemo:
Mit broj 1: Ugljeni hidrati stvaraju masnoću
Jedan od najvećih mitova o ishrani je ovaj. Za početak, ugljeni hidrati ne debljaju (!) već vam daju energiju (!), tako da ih sportisti konzumiraju u velikim količinama. Njihov visok sadržaj vlakana doprinosi procesu varenja održavajući creva zdravim, a istovremeno pružaju duži osećaj sitosti, tako da ne osećate stalnu glad. Prema zvaničnim vodičima o ishrani, unos (dobrih) ugljenih hidrata treba da pokrije 45% do 65% dnevnih kalorija. Oni se nalaze u žitaricama, orašastim plodovima, povrću i mahunarkama.
Mit br.2: Detoksikacija čisti telo
Ljudsko telo ne apsorbuje toksične supstance koje se mogu eliminisati detoks ishranom. Kada je telo zdravo i normalno funkcioniše, i bubrezi i jetra eliminišu svaku „lošu“ supstancu koja se nalazi u njemu.
Mit broj 3: Vegetarijanska ishrana ne može da obezbedi potrebne aminokiseline
Aminokiseline su gradivni blokovi proteina. Dvadeset njih je prisutno u telu, uključujući esencijalne, poluesencijalne i neesencijalne. Esencijalne aminokiseline (npr. valin, leucin i izoleucin) moraju da se apsorbuju hranom, pošto ljudsko telo nije u stanju da ih proizvodi. Vegetarijanska i/ili veganska ishrana može da obezbedi aminokiseline koje tražimo, ali sadržaj biljnih izvora varira. Neki dobri izvori biljnih proteina su soja i njeni proizvodi, mahunarke, ovas, orasi i semenke.
Mit br. 4: Večera deblja
Na samu pomisao na večeru, pomislite da ste već podigli kilogram na vagi. Ovo nije slučaj, jer je povećanje telesne težine povezano sa kalorijama koje unosimo tokom dana, a ne kada ih unosimo. Na primer, konzumiranje više kalorija nego što je potrebno utiče na dobijanje na težini.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Apropo mita 3 bih ,svodeci ga na zivot, zapitala da li je ispravnije da se podvodjene pod mit da vegetarijanska ishrana ne obezbedjuje potrebne aminokiseline ,konstatovati da pojedinosti ljudske populacije odredjuju da li je mit ili nesto izmedju mita i istine.Pre svega mislim na dob osobe koja se opredeli za tu vrstu ishrane jer deci u razvoju je teze nadomestiti potrebne aminokiseline iz razloga prihvatljivih namirnica za tu dob kao i nacinu pripreme koji zadovoljava potrebe i mogucnosti decijeg organskog funkcionisanja sto struka kaze da nije slucaj s barenim mesom koje se daje bebi od 4 meseca i koje zadovoljavaju potrebe.Zatim uslovljena je podnebljem i ponudom na trzistu kao i cenama ekskluzivnih namirnica.koje omogucuju hranljive nutrijente .