Zadah iz usta često može biti neprijatan. Neke osobe su toga svesne pa pokušavaju da problem reše, ali neke nisu toga svesne, pa mogu da budu izbegavane od drugih ljudi a da ne znaju razlog.
Skoro u svakoj prodavnici postoje proizvodi poput žvaka, bombona, tečnosti za ispiranje usta, a svi su oni u cilju borbe protiv lošeg zadaha. Međutim, mnogi od ovih proizvoda samo privremeno rešavaju problem zadaha, dok sam uzrok treba rešiti na malo ozbiljniji način. Često se dešava da pravilna oralna higijena ne rešava problem, pa se u tom slučaju preporučuje poseta stomatologu ili lekaru radi tačnijeg utvrđivanja uzroka lošeg zadaha.
Simptomi lošeg zadaha zavise od izvora ili uzroka problema i mogu često varirati. Radi svoje sigurnosti, pitajte najbliže da potvrde ili demantuju stanje vašeg zadaha.
Postoji više mogućih uzroka lošeg zadaha a najčešći su:
Hrana – ostaci hrane u ustima (najčešće oko zuba) povećavaju broj bakterije i razvijaju neprijatan miris. Takođe, i same namirnice poput luka (belog i crnog) ili začina mogu izazvati neprijatan zadah.
Duvanski proizvodi – pušenje uzrokuje samo po sebi loš zadah. Takođe, korisnici duvana imaju veće šanse za bolest desni, a to je drugi najveći uzrok lošeg zadaha.
Loša oralna higijena – ukoliko se ne peru ili ne čiste zubi, dolazi do formiranja sloja bakterija (plaka) na zubima. Plak može iritirati desni i izazvati paradontopatiju. Bakterije se zatim prenose i na jezik i zadah u takvim slučajevima zaista može biti veoma neprijatan. Takođe, i neredovno čišćenje proteze, kao i nehigijena usta kod osoba sa protezom mogu izazvati formiranje plaka.
Suva usta – pljuvačka pomaže u čišćenju usta od čestica koje izazivaju neprijatne mirise. Smanjena proizvodnja pljuvačke dovodi do pojave suvih usta koja su prirodna pojava tokom sna, pa dolazi do neprijatnog jutarnjeg zadaha. Zadah je još neprijatniji kod osoba koje spavaju sa otvorenim ustima, dok pojava hroničnih suvih usta može biti uzrokovana problemima sa pljuvačnim žlezdama ili nekim bolestima
Lekovi – određeni lekovi indirektno mogu doprineti sušenju usta ili oslobađanju hemikalija koje mogu biti povezane sa disanjem i lošim zadahom.
Upala grla, nosa i usta – infekcija i hronične upale krajnika, sinusa i upala nosnih kanala mogu formirati čepiće sa bakterijama koji izazivaju neprijatne mirise.
Ostali uzroci – bolesti poput nekih kancera mogu izazvati metabolički poremećaj i poizvod hemikalija neprijatnog mirisa. Takođe, i stomačna kiselina može biti povezana sa lošim zadahom.
Procena jačine zadaha može se oceniti na zadnjem delu jezika jer je on najčešći izvor mirisa. Postoje sofisticirani detektori koji mogu indentifikovati hemikalije odgovorne za loš zadah, ali oni nisu baš svakome i uvek na raspolaganju.
Tretmani za loš zadah variraju u zavisnosti od uzroka, a počinju od oralne higijene pa do odlaska paradentologu.
Međutim, najčešće se primenjuju kućni tretmani za smanjenje i sprečavanje lošeg zadaha koji podrazumevaju pranje zuba posle svakog obroka, čišćenje zubnim koncem bar jednom dnevno i pranje i čišćenje jezika i proteza. Takođe, treba izbegavati pojavu suvih usta uzimanjem dosta tečnosti i prilagoditi svoju ishranu. Pre druženja sa ljudima ili kolegama na poslu izbegavanjem luka, začina i slatkiša koji mogu izazvati loš zadah – sprečićete loš zadah. Posle ovakve hrane operite zube, plahnite usta i uzmite nešto što će stvoriti prijatan zadah.
Redovni stomatološki pregledi kao i redovna promena četkice za zube (na mesec-dva) umnogome mogu pomoći u „nestvaranju“ lošeg zadaha i neutralisanju lošeg zadaha.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Kamen u krajniku