Juriš protiv pušenja

Čini se da još uvek nismo spremni za "juriš protiv pušenja" kao većina evropskih zemalja. U mnogim zemljama se, zahvaljujući širokim društvenim akcijama na svim nivoima, broj pušača smanjuje, a zdravstveno stanje nacije poboljšava. Na našu žalost, mi i dalje kaskamo za razvijenim zemljama sveta.
Čini se da većina nas žmuri pred činjenicom da pušenje i duvanski dim od svih ekoloških otrova najviše ugožavaju zdravlje i pušača i nepušača.
Činjenice
Zapanjujuća je činjenica da je azbestna prašina sa svojim kancoregenim dejstvom manje opasna od duvanskog dima.
Duvanski dim direktno ugrožava disajne organe, ali posredno on veoma štetno deluje na druge organe, naročito na kardiovaskularni sistem.
Zanimljivi su podaci iz SAD, gde je pedesetih godina prošlog veka pušilo 52% muškaraca i 33% žena: broj muškaraca koji puše gotovo se prepolovio, a broj žena koje puše neznatno se smanjio. Interesantni su izgovori većine mladih Amerikanki da puše kako bi odagnale depresiju ili samnjile apetit (zbog vitke linije). Takođe je zanimljivo da mnogo manje američkih crnkinja puši od njihovih belih sunarodnica.
U Americi godišnje od posledica duvanskog dima (po zdravlje) umire preko 300.000 ljudi, a to je više nego u svim ratovima. Podaci za našu zemlju nisu poznati, ali su sigurno poražavajući.
Bolesti srca
Kardiolozi upozoravaju da su bolesti srca i krvnih sudova pre svega posledice individualnih životnih okolnosti koje utiču na svakog pojedinca. Na mnoge okolnosti čovek ne može uticati (nasleđe, klima, okolina, okruženje…), ali na mnoge može.
Šta se može učiniti
Ono što svaki pojedinac može da učini za sebe, svoje zdravlje i svoj kardiovaskularni sistem nije malo. Pušenje, duvanski dim, nezdrava ishrana, alkohol, mnogo kafe, fizička neaktivnost, boravak u zagušljivoj sredini i još mnogo toga – čovek može izbeći ili znatno smanjiti, a samim tim pomoći svom srcu i svojim krvnim sudovima.
Iskustva razvijenih zemalja trebalo bi koristiti kako ne bismo ponavljali njihove greške. U mnogim zemljama je zahvaljujući smanjenju broja pušača, znatno smanjen i broj bolesti uzrokovanih duvanskim dimom i njegovim otrovnim sastojcima. To se pre svega odnosi na smanjenje broja obolelelih od karcinma pluća i karcinoma disajnih organa, ali i obolelih od bolesti srca i bolesti krvnih sudova. Ovo su pre svega rezultati zajedničkih akcija: celog društva, organa vlasti, medicinskih radnika, vaspitača omladine, medija, kulturnih institucija, ali i osiguravajućih kompanija (zdravstveno osiguranje) koje tuđi "nemar" neće da plaćaju (lečenje obolelih usled posledica pušenja).
Zaključak
Sredstva javnog informisanja (mediji) mogu mnogo pomoći (ili odmoći) u stvaranju pozitivnih navika i vaspitanju dece. Neprimereno je da u nekim TV emisijama voditelji programa i njihovi gosti puše. Ukoliko gosti i učesnici ne mogu bez cigareta, onda bi urednici i snimatelji trebalo da ih prikazuju bez cigareta.
Represivne mere protiv pušenja i pušača donose slabe rezultate sve dok sami pušači i nepušači ne shvate da duvanski dim truje polako ali sigurno i nas i našu decu. Budimo svesni da duvanski dim nije samo "tihi ubica" nego i "serijski masovni ubica".

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

bolesti zavisnosticigaretekarcinombolesti disajnih organabolesti krvnih sudovabolesti plućabolesti srcaduvanski dimpušenjepušenje i zdravljerak
Komentari (1)
Dodaj komentar
  • Nua Camaj

    Ja vam zahvaljujem u ovako dobrim stvarima koje preporučujete narodu. Živa je istina sve o čemu ste pisali kad je riječ o duvanu, duvanskom dimu itd. Ja ne pušim niti želim ikad da pušim.