Šta nasleđujemo od mame a šta od tate?

Od roditelja možemo naslediti brojne fizičke osobine, ali i bolesti. Od svakog roditelja “kupimo” po dve kopije svakoga gena, a mutacija određenih gena glavni je okidač za nasledne bolesti. Prvi na popisu je visoki holesterol, za šta u potpunosti možemo da “krivimo” porodicu, tvdi američka genetičarka dr. Šivani Nazaret.

– Jedan na 500 ljudi ima genetsku mutaciju koja je uzročnik porodiče nasledne bolesti srca, koja može da bude uzrok preuranjenog srčanog ili moždanog udara – otkriva Nazaret i dodaje kako oboleli  ne mogu da regulišu holesterol koji se zato nagomilava u krvi.

Ne pomažu čak ni rigorozne dijete ili vežba, jer su u ovom slučaju geni učinili svoje, kaže Nazaret.

I dok oba roditelja mogu da budu krivci za visoki holesterol, rak dojke nasleđujemo od oca. Naime, svaki čovek rođen je sa genima BRCA1 i BRCA2 koji ne stvaraju zdravstvene probleme dok nisu mutirani. Ali žene koje naslede mutaciju jednog ili oba BRCA gena od strane oca, imaju veći rizik od nastanka raka dojke.

Doktorka Nazaret objasnila je kako navedeni geni nisu opasni po zdravlje muškaraca jer je rak dojke retka pojava među muškom populacijom, dok se isto ne može reći i za žene.

Ako za gubitak kose okrivljujete mušku stranu porodice – obraćate se na pogrešnu adresu. Gen koji ima ključnu ulogu kod ćelavosti nalazi se na hromozomu X, koji muškarci uvek nasleđuju od majki, dok žene isti gen preuzimaju od oba roditelja.

Za dijabetes tipa 2 najčešće je kriv neuredan način života, ali istraživanja pokazuju da čak 5 posto mladih ima znakove ove bolesti iako redovno vežbaju. I ovde je problem genetska mutacija pa se radi o obliku dijabetesa koji su naučnici nazvali MODY. Rano prepoznavanje pacijenata sa MODY podtipom dijabetesa vrlo je važno jer je njima potrebna drugačija terapiju koja može godinama da kontroliše bolest bez pojave komplikacija, kaže dr. Nazaret.

Neke životne komplikacije javljaju se kod intolerancije na laktozu. To je retka bolest uzrokovana mutacijom u genu koji proizvodi enzim laktazu. 65 posto odraslih osetilo je probavne smetnje nakon konzumacije mlečnih proizvoda, tvrdi Nazaret i dodaje da se kod većine ljudi osetljivost na laktozu smanjuje s godinama.

Porodično stablo ima veliku ulogu kod nasleđivanja bolesti, upozorava Nazaret. Tako možete da zabeležite sve bolesti koje su pogodile članove vaše uže i šire porodice i tako prepoznati genetske predispozicije za neka stanja. Ipak, neke bolesti mogu da ostanu “prikrivene”, pa ih je nemoguće otkriti ovom metodom, prenose mediji.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

genetikadecanasleđeroditelji
Komentari (0)
Dodaj komentar