Čest je strah žena da će muškarcima biti znatno manje privlačne jednom kada im kosa osedi. Neće farbati kosu samo zbog toga, ali će i taj strah biti jedan od jakih razloga da po svaku cenu prekriju svaku vlas koja je izgubila nekadašnju pigmentaciju. A većini muškaraca zapravo ne smeta kada je ženina kosa seda.
Naravno, to se ne odnosi na muškarce koji traže samo i isključivo klinke. Međutim, ako muškarac traži odraslu ženu (ovde „odrasla“ nije eufemizam za stariju ženu, kosa nekad počinje da gubi pigmentaciju već u tridesetoj ili čak i ranije), seda kosa mu najčešće neće biti odbojna. Nemalom broju muškaraca će se dopasti da vide sede vlasi, jer žena tako deluje prirodno, kao svoja, a ne kao nešto veštačko. Žena sa sedom kosom izgledaće kao neko s iskustvom, ko je istinski živeo život, ko ume da živi i ne stidi se sebe. To će se dopasti muškarcima koji ne jure devojčice niti žele samo lutkice za pokazivanje, već pravu živu ženu od krvi i mesa. Pravu partnerku, pravu osobu.
Da ne bi bilo zabune: žene će nekad povezati sedu kosu s neurednošću i zapuštenošću, ali mi ovde ne govorimo o tome. Naravno da će žena koja se potpuno zapusti, ne vodi računa ni o ličnoj higijeni, po „mirisu“ se oseti da se jako dugo nije ni istuširala, odeća joj je neuredna i prljava, kosa joj (bilo da je seda ili ne) visi u masnim fronclama, biti neprivlačna svakome – počev od same sebe, pa do svih s kojima se sretne, uključujući i muškarce. Međutim, na negovanoj ženi koja je zadovoljna sobom, i čija je kosa prirodna, pa bila ta prirodna boja i seda, ničeg neprivlačnog nema.
Sve ovo ne znači da će muškarcima biti odbojne žene koje se farbaju, kao ni da se žene farbaju samo zbog muškaraca. Samo, drage naše dame, ako vam je kosa osedela, nemojte se stideti toga, kao što ne treba da se stidite ni sebe. Vaša kosa je deo vas samih – treba je negovati, kao što treba negovati kompletnu sebe, i fizički i duhovno, ali farbanje ne spada u obaveznu negu, samo u nešto što možete, ali i ne morate da učinite. Glavno je da vi volite same sebe takve kakve ste – boja vaše kose ni u kom slučaju nije od velikog značaja.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Niko ne može biti ni mlađi ni stariji no što jeste. Ofarbajte krokodila i on će opet ostati to isto bez obzira na starost…
Pažljivo sam pročitala i tekst i komentar gospođe Jasmin, ali se, naravno, ne slažem. Zašto da budem seda u 38. kad me to svakako čeka i u 58. i kasnije!? To je njen izbor i ne treba da se ljuti na okolinu ako je pitaju da li je to prirodna ili farbana kosa! Kad bi se ofarbala i videla koliko je mlađa i kako je seda ipak kosa starijih da ne kažem bakica, nikad ne bi više bila seda.
Konačno stav nekog ko ne gleda iz ugla većine, da se seda kosa mora farbati. Ja imam sedih pramenova od 27. godine, a sada mi je 38. Majka sam četvoro dece. Sve osobe meni drage koje su me okruživale i obeležile moj rani život su bile sede od kada znam za svoje postojanje. Njihov lik mi je ulivao toplinu i lepotu svog postojanja i sasvim logično je da ja ne želim da farbam svoju prosedu kosu koju sam nasledila. Duga je do pola leđa, negovana, ošišana stepenasto i održavana, jer je izložena stalnom uticaju sunca, vetra i vode. Treniram svaki dan i farbana kosa se ne uklapa u moj način življenja, niti u klimatski predeo gde živim, jer bi izgledala veoma suvo i izmučeno. U početku se moja majka nije slagala sa mojim stavom kao ni moja mlađa sestra što nije doprinelo tome da se ja predomislim. Majka je prokomentarisala kada mi je bila zadnji put u poseti da mi je kosa prelepa i da sjaji, što znači da je razmislila o mojoj tezi i mom stavu. Kao što rekoh, to je sve pitanje ugla iz kog se posmatra cela stvar. A skorojeviće koji smatraju da žene koje se ne farbaju radi sedih nisu normalne treba osvestiti komentarom koji sam ja uputila jednom prilikom jednoj od tih. Na pitanje „Jao, jesu li to prirodni pramenovi ili se farbaš?“ Prošlo je najmanje 6 godina bez kontakta i viđanja i to su bile prve reči koje mi je uputila: „Znaš, za mene važi ono staro istočnjačko pravilo: koliko sedih, toliko životnog iskustva“, što je izazvalo gromoglasan smeh kod društva pošto su znali kakvu averziju sam gajila prema dotičnoj iz drugih situacija. Malo je falilo da kažem „Toliko pameti“, ali je shvatila šta sam time htela reći pa je govorila da je jako lepo, samo što je bila u nedoumici o poreklu mojih belih pramenova. Ako bi svako svakom govorio šta mu se ne sviđa, razmišljam gde bi nam kraj tada bio. Svako ima pravo izbora, a i pravo na poštovanje istoga od ostalih stanovnika ove naše planete, zar ne?