Danas kao da je imperativ biti mlad. A ako baš i nemate manje od 30, treba se na sve moguće načine – garderobom, vežbanjem, kozmetikom, pa i hirurgijom – pretvarati da to nije tako, što neretko preraste u čistokrvno maltretiranje same sebe, plus da i kontraefekat.
Da ne bude zabune: naravno da treba, bez obzira na godine, da se zdravo hranite, unosite dosta tečnosti, da redovno vežbate, da negujete telo adekvatnim kozmetičkim preparatima – to sve spada u održavanje zdravlja i lične higijene i normalnu negu tela. Nije nikakav problem ni ako se ofarbate u neku boju koja bi eventualno izgledala zabavno na tinejdžerki ili obučete nešto luckasto što bi neka vesela tinejdžerka mogla da nosi, ukoliko je takvo ponašanje ono što vas zabavlja. A ako iskreno mislite da će vam plastična hirurgija pomoći da se osećate bolje, imate dovoljno novca i nije vam žao da ga na to potrošite, i to je u redu.
Problem nastaje onda kada žena postane opsednuta time da izgleda mlađe, nekad i drastično mlađe, nego što zaista jeste. Kada prihvata svaki tretman, ma koliko skup i bolan i naporan bio, samo da bi izgledala mlađe. Da bi izgledala kao da nije počinila taj strašni zločin – prešla je četrdesetu (ili tridesetu, pedesetu, koju već). Time žena ne samo da sebe maltretira i ponižava već se i zavarava. Jer, budimo iskreni: žena od 50 godina ne izgleda kao žena od 20. Kad se poredi sa svojim vršnjakinjama koje rade isto što i ona – skupi tretmani, hirurgija, nošenje garderobe prikladne tinejdžerkama – jedna drugoj mogu delovati mlađe nego što jesu. Međutim, 20-godišnjakinje i tinejdžerke ih neće videti na taj način – tužna i ponižavajuća istina jeste da će ih te mlađahne devojke videti kao matorke koje se očajnički trude da izgledaju mlađe nego što jesu, a rezultat je više groteskan nego bilo šta drugo.
I opet, da ne bude zabune: ovo ne znači da su žene nakon četrdesete (pedesete, koje god) ružne. Ni blizu. One samo neće izgledati mlado kao tinejdžerke ili dvadesetogodišnjakinje, ali i dalje mogu biti veoma lepe. Žena koja se zdravo hrani, unosi dovoljno tečnosti, redovno vežba i neguje se izgledaće kao zdrava i negovana žena, koliko god godina imala. A lepota? Lepota, ma koliko otrcano nekom zvučalo, dolazi iznutra. Žena koja je zadovoljna sobom, ponosna na svoje uspehe, ispunjena unutrašnjom srećom, biće lepa koliko god godina imala. Dama koja je u stanju da s ponosom nosi svoje godine biće lepša od one koja se očajnički trudi da ih sakrije – uvek. Brinu vas pogledi starijih muškaraca, onih koji neće da gledaju za vama, ali zato gledaju za svakom klinkicom u miniću, devojčicom koja bi ćerka ili unuka mogla da im bude? Ignorišite ih – nisu vaše godine njihov problem, već njihove sopstvene, kao i nesposobnost da se suoče s njima.
Uživajte u svojim godinama, koje god da su, jer svako životno doba ima sopstvene lepote – a ako vodite računa o zdravlju (bez opsednutosti), negujete se (takođe bez opsednutosti) i srećne ste i spokojne iznutra, lepe ćete biti i vi.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Nije mi jasno kako niko ništa do sada nije napisao o fenomenu muškaraca preko 50, 60 ili 70 godina (!) koji na sve moguće načine hoće da pokažu okolini kako su „mladi“. Naravno, tu mislim na veze starijih muškaraca i mladih devojaka (ili žena) koje su krajnje degutantne. Da li te devojke pored novca traže i oca (u starijem muškarcu) kojeg nikada nisu imale ili su im očevi bili „off limits“ kada su im najviše bili potrebni? I još nešto: šta biva sa decom iz tih brakova ili veza? Kako dete da objasni drugu da mu otac ima 58 ili 65, a ne 28 ili 35 godina? Da li se neko upitao kolike su traume dece sa starijim roditeljima? Da li znate kako se deca rugaju ne samo u ranom detinjstvu nego i kasnije, čak viču: „Ej, ti što imaš starca za oca!“ Verujte mi, tu ni psihoanaliza ne pomaže.