Bacanje karata je praznoverje koje ฤesto prelazi u pravu profesiju, ali i prevaru. Ovu veลกtinu kod nas neki ฤesto praktikuju da bi na taj naฤin doลกli do zarade.ย Vrlo veลกto nalaze svoje ลพrtve, naroฤito meฤu radoznalim, oseฤajnim i maลกtovitim osobama. Tim prevarama vrlo ฤesto podleลพu i ลกkolovani ljudi, u ลพelji da naฤu utehu za svoje jade, ili „savete“ za svoje namere.
Cilj opisivanja veลกtine gledanja u karte zapravo je suzbijanje prevara profesionalnih bacaฤa karata, ali i pribliลพavanje ove interesantne zabave osobama koje povremeno u tome vide moguฤnost za prijatnu razonodu, a ne profesiju, obmanu i koristoljublje.
Postoje tri vrste kompleta, odnosno „ลกpilova“ karata โ nemaฤki (32-36 karata), francuski (52 do 56 karata) i italijansko-ลกpanski (52 karte).
Obiฤno se proizvode u ฤetiri znaka (tref, pik, karo i herc) i u dve boje (crna i crvena), sa po tri figure (pub ili ลพandar, dama i kralj) i jednim kecom (asom).
Gledanje u karte
Gatanje pomoฤu karata za igranje (32 karte) naลก narod naziva bacanjem karata ili gledanjem u karte.
Prvi gataฤ, koji je na osnovu bacanja karata izveo ฤitavo gatanje i izdao knjigu o svom gatanju, ลพiveo je u Veneciji u XV veku.
U XV i XVI veku Francuzi su prvi prihvatili italijansko gatanje pomoฤu karata. Oni su u karte uveli ฤetiri druลกtvena staleลพa:
PIK – viteลกtvo i ratniลกtvo
SRCE (izraz ฤistote) โ sveลกtenstvo
TREF (list deteline) โ graฤanski staleลพ
KARO (kamena stena) โ zanatlije i sluge
Pretpostavlja se da su karte kod nas doลกle preko haremskih ลพena. Bule su odista veลกte u bacanju karata, pa su moลพda i naลกe ลพene od njih nauฤile tu veลกtinu za vreme vladavine Turaka.
Za bacanje se izraฤuju i naroฤite karte sa simboliฤnim slikama: zmija, mrtvaฤka glava, sunce, mesec, kljuฤ, drvo itd.
Bacanjem karata najviลกe se proslavila pariska proroฤica Marija Lenorman, kod koje su dolazili Robespijer, Napoleon i ruski car Aleksandar, traลพeฤi da im odgonetne sudbinu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com