Abramović: Moramo da naučimo da volimo čovečanstvo

BEOGRAD – Moramo da naučimo da volimo čovečanstvo, poručila je Marina Abramović večerašnjim sedmominutnim performansom tokom koga je 6.500 ljudi na Ušću ispred Muzeja savremene umetnosti (MSU) u potpunoj tišini stajalo zatvorenih očiju sa rukom na osobi do sebe.

„Ovo je najveći događaj mog života koji delim sa vama večeras. Hvala vam. Volim vas“, rekla je Abramovićeva, ispraćena gromoglasnim aplauzom nakon jednoipočasovnog predavanja tokom koga je govorila o svom životu i stvaralaštvu, ali i o tome šta su umetnost i umetnik za nju.

Slavna umetnica, čija se izložba „Čistač“ održava do 20. januara u Muzeju savremene umetnosti, evocirala je uspomene na svoje detinjstvo i svoje roditelje, na život i saradnju sa svojim nekadašnjim partnerom Ulajem, performanse kojima je svoje telo gurala do krajnjih granica, ponekad rizikujući život.

Ispričala je kako je njen otac uvek bio na belom konju, majka je znala samo za Tita, a ne i za Vorhola, da je sa bakom išla u crkvu za Vrbicu i popila vodu misleći da je sveta, pa se razbolela, kako je sa 14 godina dobila prvu lekciju iz slikarstva i koliko je bila ponosna na svog oca kada je 1968. bacio partijsku knjižicu.

Prisetila se i kako je let 12 vojnih aviona inspirisao da se okrene performasu i nikada se više ne vrati u studio, zatim svog života sa Ulajem u kolima, „dobrog i radikalnog vremena“, kao i kada se onesvestila u zapaljenoj zvezdi ili je morala da smiri svoj puls da je piton ne bi ugušio, svog rastanka od čoveka koga voli na Kineskom zidu.

Abramovićeva je pročitala i „Umetnikov životni manifest“ u kome ističe da umetnik ne sme da laže sebe i druge, ne sme da krade ideje od drugih umetnika ni da pravi kompromise za sebe i zarad umetničkog tržišta, da umetnik ne sme da ubija druga ljudska bića, da treba da izbegne da se zaljubi u drugog umetnika, da treba da bude erotičan.

Smatra i da umetnik treba da pati, jer iz patnje dolazi najbolji rad, da umetnik ne sme biti depresivan i da depresija nije produktivna za umetnika, da umetnik ne sme da se ubije, da treba duboko u sebi da potraži inspiraciju, da je umetnik univerzum, da ne sme da kontroliše svoj život i da su simboli umetnikov jezik koji mora biti preveden.

„Umetnik mora da razume tišinu, mora da napravi prostor za tišinu. Tišina je kao ostrvo na sred turbuletnog okeana. Umetnik mora da napravi vreme za duge periode samoće. Samoća je jako bitna. Umetnik treba da provodi duge periode kraj vodopada, kod aktivnog vulkana, kod brzo tekućih reka, gledajući horizont gde se okean i nebo susreću, i gledajući zvezdano nebo. Umetnik treba da istražuje život i radi samo kada mu se pojave ideje u snovima ili kao vizija preko dana. Umetnik treba da izbegne sopstveno umetničko zagađenje…“, istakla je Abramović.

Smatra da umetnik mora biti svestan svoje smrtnosti i da u simbolima svog rada traži različite scenarije svoje smrti i da treba umreti svesno bez straha, kao i da je sahrana poslednje umetnikovo delo pre odlaska.

Priznala je da kada joj dođe student i kaže da želi da bude umetnik, odmah ga pošalje kući, jer niko ne može da postane umetnik, jer se čovek rađa s darom.

„To je kao što se ne pitamo kako dišemo i kada prestanemo da dišemo, više ne postojimo. Tako je i sa stvaranjem. Probudite se sa idejom koju bukvalno osećate u želucu i morate u studio da je ostvarite. Tada ste umetnik. A kako biti vrhunski umetnik? Tu moraš da imaš groznicu. Ništa drugo ne možeš da uradiš osim što stvaraš. Moraš da se žrtvuješ i umetnik je vrlo sam čovek, sa svojim radom koji ga najviše ispunjava“, objasnila je Abramovićeva.

Umetnik, prema njenom mišljenju, mora da bude i ranjiv i ne sme sebe da smatra idolom, da mu je ego veći od kosmosa, jer je narcizam prepreka za ostvarivanje dijaloga s publikom, a dijalog i razmena energije sa publikom je za nju najvažnija.

Kaže da uzima samo ideje kojih se najviše plaši i njen moto je: „Ako mi kažeš ne, onda je to samo početak“.

„Mi u životu uvek odabiramo stvari koje su lake i koje nam se dopadaju, a to znači da se nikada ne menjamo i da smo uvek u istom šablonu koji se ponavlja i da se ništa novo ne dešava. Vrlo je važno napraviti korak u nepoznato, ići gde nikada nisi bio, pogledati šta je strah, bol, privremenost, jer smo svakog dana bliže smrti i svaki dan treba da uzmemo kao poslednji dan svog života, jer onda možemo da živimo i znamo taj život u potpunosti“, poručila je Marina Abramović.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.